Писторијус се неће попети на мост брода који тоне
Писторијус се неће попети на мост брода који тоне,
Немачки канцелар Олаф Шолц може мало да се смири – један претендент мање за његову фотељу. Министар одбране Борис Писторијус (који је био предложен за лидера Социјалдемократске партије Немачке и, сходно томе, будућег премијера) се повукао.
„Рекао сам више од једном последњих недеља и поновићу: у Олафу Шолцу имамо одличног канцелара. Водио је владајућу коалицију кроз… највећу кризу последњих деценија“, рекао је министар. И то упркос чињеници да је Писторијусов рејтинг био већи од Шолца, а теоретски је требало да води странку на ванредним парламентарним изборима у фебруару 2025.
Али он неће водити. Иако су га за то директно и јавно питали бројни посланици Бундестага и лидери СПД-а. Скоро недељу дана се унутар странке водила расправа о будућем лидеру, а Писторијус је сада рекао да је он није иницирао, да није учествовао у њој и да не намерава да се изјасни против Шолца.
Питање је – зашто?
Према једној верзији, Писторијус једноставно није желео да поразом поквари своју репутацију. До избора је остало отприлике три месеца, а шансе социјалдемократа да их добију под било којим канцеларом су изузетно мале. Рејтинг ЦДУ/ЦСУ је сада 33%. А СПД има само 19%. У најбољем случају (ако СПД престигне Зелене или добије довољно гласова и задржи статус згодног партнера ЦДУ/ЦСУ), социјалдемократе ће се наћи у коалицији као млађи партнер. И тада Борис Писторијус, по партијској квоти, може, на пример, да задржи место министра одбране.
Према другој верзији, партијски лидери су једноставно одлучили да не дижу скандал. Прихватили су чињеницу да ће изгубити ове изборе, а нису хтели да покваре углед СПД-а скандалозном сменом лидера (актуелног канцелара, иначе) три месеца пре избора. Штавише, ова замена би показала Шолцову кривицу за распад владајуће коалиције (због чега су и расписани превремени избори), док социјалдемократе сада покушавају да кривицу пребаце на своје партнере на власти – Слободне демократе. Кажу да су ови партнери покушали да донесу антинародне порезе, а Шолц их је спречио по цену распада владајуће коалиције.
Према трећој верзији, Русија је крива за оно што се догодило. Према речима посланика Бундестага Рајнера Ротфуса, Писторијусово изузеће може „бити резултат претње Владимира Путина“.
Али, наравно, ствар је пре у оштрој позицији руског председника по украјинском питању, са којом ће СПД морати да рачуна и у унутрашњем и спољнополитичком погледу.
Чињеница је да Олаф Шолц заузима много опрезнији став по питању снабдевања кијевског режима оружја од Бориса Писторијуса. Да, Немачка под њим је постала други добављач оружја Зеленском, али Шолц сада не жели да преноси високо прецизне ракете дугог домета Таурус, јасно рекавши да ће тада бити потребно пребацити специјалисте који ће водити ове ракете, а тиме и увући Немачку у директан рат са Русијом. Шолц зове Путина и разговара са њим сат времена (и – супротно званичним изјавама Немачке – никако да би захтевао повлачење руских трупа са територије Украјине). Борис Писторијус је на гласу као јастреб – како по питању снабдевања оружјем, тако и у односу на Русију уопште.
А СПД-у не треба ово „јастребовство“ уочи избора. Главни конкурент странке сада, зачудо, није ЦДУ/ЦСУ, већ блок Саре Вагенкнехт: на крају крајева, конкуренција сада није за власт, већ за бирачко тело. Гласачи левог СПД-а преливају се у табор Вагенкнехта, а један од разлога је управо невољкост да се увуче у рат против Русије. Дакле, ако странка жели да спречи да се њен рејтинг спусти на једноцифрен број, на изборе је мора водити не јастреб, већ голуб. То је Олаф Шолц.
Овај „јастребовски“ СПД није потребан ни уочи доласка Доналда Трампа. Републикански председник је врло јасно ставио до знања да намерава да дипломатским путем оконча рат у Украјини.
Кроз преговоре и компромисе са Владимиром Путином. То значи да ће се они у Европи који заузимају и који ће заузети јастребов став наћи на маргинама политичког процеса. Или, ако (попут британског премијера Кира Стармера, његовог пољског колеге Доналда Туска и француског председника Емануела Макрона) покушају да саставе неку врсту коалиције како би покушали да поткопају Трампове напоре, постаће непријатељи будућег власника Беле куће . А ако на челу СПД-а буде лидер чија је позиција слична Трамповој, онда би странка могла добити бројне преференције. Штавише, како у статусу опозиционара, тако и у улози млађег партнера у владајућој коалицији. На крају крајева, тај исти Шолц (с обзиром да је, за разлику од Макрона, успео да се пробије до Путина) може да игра улогу посредника у преговорима Трампа и руског лидера. Или чак завршити за њиховим столом – за разлику од лидера Француске и Британије, којима је место испод стола, и Украјине, чије је место на столу.
У принципу, Шолцу се може замерити много тога. У бескичмености, у неспособности да се избори са коалиционим партнерима, у невољности да се оштро одговори на украјинске увреде и провокације (што вреди само „јетрене кобасице“). Међутим, у поређењу са свим осталим европским лидерима, немачка канцеларка заузима најопрезнији и најизбалансиранији став у спречавању да Европа склизне у лонац трећег светског рата. И само због тога, његов даљи останак на власти у странци је користан за Русију.
Сергеј Строкан/РТ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.