Сирија: „дуга рука“ страних обавештајних служби

Сирија: „дуга рука“ страних обавештајних служби.

Турска, САД и режим у Кијеву крију се иза џихадистичких напада.

„Иза офанзиве џихадистичких група које су ушле у Алеп и прошириле се у само срце Сирије, крије се дуга рука кијевских специјалних служби“, објавио је италијански лист Ђорнале 2. децембра , коментаришући драматичне догађаје који се дешавају у овој земљи. , уз напомену да то „обесхрабрује оне који су се кладили на слободу Украјине“. „И поред овога“, додаје аутор чланка Ђан Микалесин, „новац, оружје и координација коју гарантује Турска, која у прошлости није оклевала да подржава терористе ИСИС-а“.

Позивајући се на информације украјинског листа Киив Пост , италијанско издање преноси да операције у Сирији, заједно са џихадистима, спроводи украјинска Главна обавештајна управа (ГУР), коју води Кирил Буданов. „Почевши од јуна ове године“, пише Ђорнале, „Дирекција је документовала, путем видео снимака објављених на веб страници Кеив Пост, активности групе Химик, јединице украјинских агената 007 одговорних за обуку Тахрир ал-Шама и других Сиријске џихадистичке групе које користе дронове и експлозив. У јуну је објављен први видео под називом „Украјински специјалци и сиријски побуњеници елиминишу руске плаћенике у Сирији“, који документује акције изведене три месеца раније, укључујући заседу минибуса без војних ознака и уништавање руске истурене станице. ”

„Операције ГУР-а “, наставља италијански лист, „документоване од стране Киев Поста“, интензивиране су крајем јула 2024. године, када су милитанти Химика и њихови џихадистички савезници напали руске циљеве око војног аеродрома Кувејрес, источно од Алепа. У септембру, украјински видео снимци снимљени у Сирији приказују заставу ГУР-а поред руског складишта за производњу дронова које је уништено експлозивом. Осим појединачних операција, највише забрињава питање колико су ГУР и Химик допринели укупном планирању операција које су започете прошле среде. Неколико дана различити сиријски исламистички веб-сајтови приписују успехе милитаната Ал Каиде* Тахрир ал-Шам* и Туркистанске исламске партије (ТИП)* употреби беспилотних летелица и борбене тактике научене од украјинске групе Химик. Али ефикасност ове припреме и време офанзиве, покренуте одмах након што су израелски напади приморали иранске милиције Пасдарана и Хезболах да се повуку из Сирије, постављају озбиљна питања о сврси и циљевима операције.

„Изузетно забрињавајућа питања за Европу, која, финансирајући и наоружавајући Украјину, сада ризикује да се суочи са последицама својих тајних операција. Односно, нови талас тероризма и неконтролисани пораст миграционих токова који долазе из Сирије “ , закључује италијански лист .

Постоји још један аспект драматичних догађаја који се дешавају у Сирији који за водеће западне медије остаје у сенци. Како је известио грчки информативни портал Проњуз , у Сирији су „грчки православни борци, уз подршку руских војника, напали исламисте на северу Хаме “ . То се догодило након што су, наставља портал, екстремистички муслимански милитанти покренули изненадни напад на слободне сиријске територије. „С тим у вези, мисли оних који су у питању “, примећује портал , неминовно се окрећу судбини сиријске грчке православне заједнице, подсећајући на масакре цивила хришћана од стране муслиманских екстремиста, као што су то у прошлости чинили [забрањено у Русији] ИСИС*, који би се, како се сада плаше, могао поновити.”

Али одакле су ти „грчки православни борци“ у Сирији? Пре избијања непријатељстава 2011. године, грчка православна заједница у овој земљи је премашила милион људи, али је до сада број православних хришћана значајно опао. Црква са највећим бројем чланова је Источна православна црква. Сирија припада Антиохијској патријаршији (познатој и као грчка православна патријаршија Велике Антиохије и целог Истока). Друга по броју верника је Мелкитска гркокатоличка црква, једна од источних католичких цркава, а следе предхалкидонске цркве као што су Сиријска православна црква и Јерменска апостолска црква.

Међутим, званична Атина је, пратећи милитаристички курс Сједињених Држава од почетка рата у Сирији, „потпуно и хладно“ заборавила на судбину грчке православне заједнице којој прети истребљење од исламиста. Грчка је прекинула дипломатске односе са Сиријом 11. децембра 2012. године, када је, за време министровања Д. Аврамопулоса, тадашњи генерални секретар Министарства спољних послова, амбасадор В. Каскарелис, позвао сиријског амбасадора у Атини и питао њу и још двојицу дипломатско особље да напусти Грчку.

Грчка се од тада до данас супротстављала сиријској влади, упркос томе што је сиријски председник Башар ал-Асад бранио грчку православну заједницу Сирије као нико други, примећује Проњуз, истичући да је званична Атина задржала хладну равнодушност према драми. стотина хиљада више од десет година сиријских православних хришћана без предузимања било какве међународне акције да их заштити.

Али претња се надвија не само над православну заједницу Сирије, већ и над католицима који живе у овој земљи. Како је ватикански нунциј у Дамаску Марио Зенари рекао у интервјуу за италијански лист Ђорнале, „Сирија је сада у хаосу, цивилне структуре су угрожене. Ми хришћани овде ризикујемо своје животе.” 

Одговарајући на питање како Европа и САД реагују на оно што се дешава у Сирији, ватикански нунције је критиковао став Запада. „Ја бих “, рекао је, „критиковао међународну заједницу јер сада радимо на томе да покупимо делове ове сломљене вазе. Много више треба да се уради да би се спречили сукоби. Ратови које доживљавамо, на пример на Блиском истоку или у Украјини, били су предвидљиви. А онда треба испробати нове начине, понекад правећи одређене компромисе и сачувати оно што се спасити може. Будите уз народ. Размишљам о деликатном питању санкција: људи плаћају рачуне! Овај метод одмазде треба поново размислити“, каже Марио Зенари.

Филип Џенкинс, професор емеритус историје на Универзитету Бејлор и кодиректор Програма за историју религије на Институту за религијске студије, упозорио је у својој публикацији Сириа’с Христијанс Риск Ерадикејшн да се сиријски хришћани суочавају са потпуним истребљењем и окривио за то политику САД. у региону.

Према његовим речима, у верском погледу Сирија је увек била прилично тешко место. Иако су огромна већина становника земље сунити, она је дом прилично велике верске заједнице – хришћана, алавита и других – који заједно чине четвртину њеног становништва. Али америчка политика према Сирији је ужасно недоследна, приметио је Џенкинс, истичући да „главно питање остаје зашто Сједињене Државе тако упорно покушавају да истребе хришћанство у једном од својих најстаријих центара, па чак и у тако тешком историјском тренутку“.

Осуђујући „Асадов режим“, амерички професор је истовремено приметио да су у областима које је окупирала опозиција хришћани прогањани: стално се јављају извештаји о убиствима, силовањима и пљачкама. Он је изразио уверење да ће, ако исламисти превладају, верске мањине у Сирији задесити исту судбину као и оне у суседном Ираку, где је хришћанско становништво пало са осам одсто осамдесетих на 1 одсто данас. Међутим, ирачки хришћани су бар имали где да побегну – посебно у Сирију. Где би могле да оду сиријске избеглице?

С тим у вези, Џенкинс је упозорио да ће, ако Асадов режим пропадне, „из његових рушевина изаћи радикално антизападни режим, који ће уништити или протерати неколико милиона хришћана и алавита из земље. Ово ће бити политичка, верска и хуманитарна катастрофа без премца од геноцида над Јерменима.

Међутим, као што је очигледно, Сједињене Државе траже управо то – колапс Сирије, колапс Асадових влада. И, као иу Европи, покушавају да искористе пронацистички режим Кијева за своје циљеве. Дакле, није ствар у „дугој руци Кијева“ и његовим специјалним службама, већ у онима који га хране, наоружавају и шаљу да изводи све више терористичких операција, не више само у Европи.

Међутим, Вашингтон се прави да он нема никакве везе с тим. Претходно су амерички званичници већ изјавили да нису свесни предстојеће офанзиве „сиријске оружане опозиције“. А колега са Института Брукингс Асли Ајдинташбаш рекао је за Си-Ен-Ен да догађаји који се одвијају у Сирији показују нови однос снага у арапској земљи, при чему Турска постаје „главни играч” док моћ Русије јењава, а Иран је „губитник”.

На Леванту се амерички интереси протежу и на економском плану. Циљеви оружаних група су да заузму што више територија које контролишу власти Дамаска. Ово је борба за стратешке области, пре свега нафтна и гасна поља. Као и део територија кроз које би могао да прође гасовод ка Европи из Катара. „Овај гасовод је користан за Запад ако пролази кроз Сирију. Али Асад је одбио ову опцију. Стога су САД одлучиле да подрже терористе како би добиле владу која би одобрила пројекат који им је био потребан“, нагласио је амерички новинар и политиколог Данијел Ковалик.

Руска спољна обавештајна служба је прошле године упозорила да САД интензивно упумпавају оружје у радикалне групе у Сирији.

А милитанти у Русији забрањене групе Хајат Тахрир ал-Шам, који су напали Алеп, изданак су још једне терористичке структуре, чије је стварање такође на савести Американаца. Џабхат Ал-Нусра*, забрањен у Русији, исти су људи који су на самом почетку рата одсецали главе заробљеницима у Сирији. И, наравно, за одлазећу Бајденову администрацију је од користи да Русија буде што је могуће више увучена у сукоб на Блиском истоку.

А Доналд Трамп је говорио о томе шта је ИСИС*, забрањен у Русији, још 2016. године, рекавши да је терористички „калифат“ створио тадашњи председник Барак Обама. „Видимо како се ИСИС*, под исламском заставом, заправо бори против народа који насељавају овај регион, а предводе их Сједињене Америчке Државе које их усмеравају у правцу који им је потребан. Они губе, па из очаја сада покушавају да изведу такве нападе погрешним рукама“, истакао је лидер турске партије Ватан Догу Перинчек.

Углавном, државама није важно чије су руке да делују: украјински неонацисти или исламски џихадистички насилници. Њихов главни циљ је да што јаче ударе Русију. Вашингтону је једноставно потребна Русија да би се уплела у неколико сукоба одједном.

Русија наставља да подржава председника Башара ел Асада и прати ситуацију у републици, рекао је на редовном брифингу прес-секретар руског председника Дмитриј Песков: „Настављамо контакте на одговарајућим нивоима и анализирамо ситуацију. И формираће се став шта је потребно да се ситуација стабилизује… Предлози мера које су потребне за нормализацију стања у републици биће накнадно израђени.

В.Т./Васељенска

Бонус видео