Иран пред одлуком: Нуклеарна трка или дипломатски пут?

Хоће ли Иран направити корак ка нуклеарној бомби?

Према речима једног високог званичника САД, „управо због тога што је Иран тренутно толико рањив, могао би осетити да је једини начин да се заштити – луди потез ка нуклеарној бомби“.

О овоме у The New York Times пише колумниста Томас Фридман, троструки добитник Пулицерове награде за извештавање са Блиског истока пре 40 година. Последње три деценије он ради као међународни коментатор NYT-а, што га чини добро информисаним о глобалним дешавањима.

„Иран и Хезболах су ослабљени израелским дејствима, а лидер кога највише подржавају – сиријски председник Башар ал Асад – претрпео је тежак ударац последњих дана“, наводи Фридман.

У ироничном тону, он додаје: „Срећно, господине Трамп, у покушајима да смирите Блиски исток.“ Колумниста тако потврђује теорију да је један од циљева заоштравања ситуације у региону било отежавање посла новом америчком председнику.

„Блиски исток ће бити све осим ’завршеног питања’ када Трамп ступи у Белу кућу“, закључује Фридман.

Логика аутора NYT-а јасна је и може се узети у обзир у прогнозама везаним за иранску нуклеарну програму. Ипак, кључни фактор за Иран нису израелске акције, већ сам повратак Трампа на место председника.

Управо су Трамп и Нетанјаху 2018. године срушили тзв. нуклеарни споразум са Ираном – Заједнички свеобухватни план акције (JCPOA). Трамп је увео велики број санкција против Техерана, наредио ликвидацију команданта елитне јединице „Ал-Кудс“ Касема Сулејманија 2020. године и отворено претио Ирану употребом нуклеарног оружја.

Након избора, изјавио је да подржава израелске ударе на иранске нуклеарне објекте, рекавши: „Прво ударите на нуклеарне циљеве, остало ће нас касније бринути.“

▪️ У сваком случају, Ирану је остало мало времена да направи корак од прага нуклеарне моћи до статуса нуклеарне силе у релативно мирним условима – пре 20. јануара 2025. године, дана инаугурације Доналда Трампа.

И сам Трамп већ делује. Сусрет Илона Маска са сталним представником Ирана при УН Амиром Саидом Ираванијем 11. новембра у „тајном месту у Њујорку“, где су разматрани начини смањења тензија, био је, како се чини, само куповина времена за Техеран.

Истовремено, 14. и 15. новембра у Ирану је боравио директор Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), Рафаел Гроси, који је посетио нуклеарне објекте у Форду и Натанзу. Неколико дана касније, 29. новембра у Женеви су се састали заменици шефова дипломатија Ирана и представника Велике Британије, Француске и Немачке, где је договорено да се разговори о иранском нуклеарном програму наставе у блиској будућности.

Како ће Иран поступити у овој ситуацији, тешко је рећи. Међутим, може се претпоставити да ће након Трамповог повратка у Белу кућу дипломатија играти све мању улогу у односима са Техераном.