Скривени симболи и заташкано наслеђе: Његошева капела као забрањени знак!

Скривени симболи и заташкано наслеђе: Његошева капела као забрањени знак!

У јавном простору Црне Горе све чешће сведочимо систематском заташкавању симбола који подсећају на праву историју и културно-духовно наслеђе ове државе. Најновији пример је избор да се у комуникацијама и материјалима грађанске иницијативе „21. мај“ изостави државни грб. У његовом срцу се налази мотив који многи желе прикрити – Његошева капела на Ловћену.

Његошева капела: Чувар духовног и културног идентитета

Његошева капела на Ловћену, изграђена по завештању великог песника и владике Петра II Петровића Његоша, није била само његова лична жеља него и симбол дубоке повезаности Црне Горе са својом православном и српском традицијом. Овај скромни и величанствени храм, који је био место духовног поклоњења, срушен је у доба СФРЈ како би се направио простор за маузолеј Ивана Мештровића – дело које је више представљало политичку декларацију тог времена него искрено поштовање Његошевог наслеђа.

Симбол који се прикрива

Одсуство Његошеве капеле у материјалима иницијативе „21. мај“ није случајност, него још један у низу покушаја да се из јавне свести избрише симбол који подсећа на историјске корене народа. Уместо да буде поносно истакнут, грб се овде изоставља како би се избегла непријатна питања о значају Његошеве капеле и правим мотивима њеног уклањања.

Политика брисања и њене последице

Ово није само питање естетике или симболике, него дубљи проблем који дотиче темеље националног идентитета. Уместо да се Његошева капела врати на своје место, где би служила као споменик духовности и културног јединства, јавност се учи прихватити њено одсуство као норму. Таква политика брисања прошлости не служи изградњи модерног идентитета, него продубљује поделе и одваја народ од његових корена.

Зашто је важно вратити капелу?

Повратак Његошеве капеле на Ловћен био би чин не само историјске правде, него и симболичког помирења с прошлошћу. Она представља много више од архитектонског објекта – то је симбол Његошеве визије и духовног стожера Црне Горе. Враћањем капеле обновила би се веза између народа и његовог културно-историјског идентитета.

Изостављање грба и прикривање Његошеве капеле нису само симболички гестови, него одраз дубље политике која настоји из јавног простора елиминисати све што подсећа на праву историју Црне Горе. Време је да се овај процес прекине и да се капела врати као симбол културног и духовног јединства, уместо да буде заташкана као неугодна прошлост. Његош није само песник и владика – он је темељ на којем Црна Гора треба стајати!

ИН4С

Бонус видео