Да ли Србија поново пада у старе замке петооктобарске окупације? Студенти у првом плану, Ђилас и Мариника иза кулиса

(Фото: Принтскрин)
Да ли Србија поново пада у старе замке петооктобарске окупације? Студенти у првом плану, Ђилас и Мариника иза кулиса
Протести који су започели као реакција на трагични пад надстрешнице у Новом Саду прерастају у политичку борбу са јасним спољним утицајем. Док прозападна опозиција, презрена од већине народа, гура студенте у први план, видљив је покушај оживљавања старих политичких пројеката уз подршку западних фактора. Истовремено, Србија остаје талац истрошених политичара и истих сценарија, док народ жуди за нечем новим – решењима која не долазе од лица попут Ђиласа, Тепићке или аутономаша, већ од истинских промена које ће земљу извући из зачараног круга.
Протести који већ данима потресају Србију, наводно у знак револта због пада надстрешнице у Новом Саду, добијају нову димензију. Док су опозициони лидери као што је Драган Ђилас на први поглед „немешани“, али са нескривеном подршком студентским протестима, сценарио који се одвија пред нашим очима делује као добро разрађена шема са дубоком спољашњом координацијом. Народ који је до сада презрео прозападну опозицију сада посматра како се њихова деца и студенти користе као пешадија у политичкој борби.
Не можемо а да не приметимо сличности са прошлим временима. Сетимо се како је својевремено Чедомир Јовановић био на челу студентских протеста деведесетих, који су у кључним тренуцима спојени са политичким колонама опозиције. Данас, на сцени имамо младе активисте, попут Павла Цицварића, који делују као модерна верзија Чеде, истурени у први план као „глас младих“. Идеја је јасна – ако протести добију довољан замах, опозиција ће покушати да споји свој покрет са студентским, што би омогућило нову дозу енергије прозападним партијама које већ годинама тапкају у месту.
Студентске блокаде које тренутно паралишу више факултета широм Србије само су врх леденог брега. Иза њих стоје професори блиски невладиним организацијама и прозападним структурама, које су одавно уткале своје утицаје у академске кругове. Њихова улога је кључна – они обезбеђују инфраструктуру и идеолошку подршку овим протестима, представљајући их као спонтане. Међутим, стварност је другачија. У питању је пажљиво планирана акција чији је крајњи циљ оживљавање прозападне опозиције кроз подршку младих, који су до сада углавном били политички апатични.
Шта се дешава ако протести не успеју одмах? За прозападне структуре и њихове политичке пулене нема велике штете. Чак и неуспех из прве омогућава им да добију нешто што им је дуго недостајало – подршку нових, младих лица. Уместо испражњених кадрова попут Борка Стефановића, на сцену ступају млади активисти који су идеолошки обликовани у невладиним круговима и припремљени за преузимање политичких функција.
Народ ово препознаје. Све је више коментара који указују на чињеницу да опозиција користи децу и студенте као политичке штитове, како би се заштитила од заслужених критика. Протести нису спонтани – то је последица координације из страних амбасада и невладиних канала који имају дугу историју оваквих активности. Народ више не наседа на овај сценарио, али остаје питање – колико ће трајати пре него што млади, који су сада наивно гурнути у први план, схвате да су искоришћени у игри великих?
Ситуација у Србији заиста није сјајна. Проблеми у правосуђу, економске тензије, незадовољство грађана и политичке поделе не остављају много простора за оптимизам. Али једно је сигурно – нико ко је проживео последице петооктобарских промена не жели повратак Драгана Ђиласа и потпуне западне окупације, која је оставила Србију економски осакаћену и политички подељену. Народу је потребно нешто ново, нешто што ће пружити реалну наду и коначно решење за нагомилане проблеме. То ново, међутим, неће доћи од истрошених лица попут Маринике Тепић, Микија Алексића или Јанка Веселиновића, који су симболи старих политика. Посебно не од аутономаша, који у овој ситуацији виде прилику за остварење својих давно познатих планова – одвајање Војводине и стварање још једне „републике“ на тлу Србије. Овакви сценарији не решавају проблеме већ само продубљују кризу у којој се налазимо.
Душан Жугић / Васељенска
Члан председништва Народне странке
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
1 утисак на “Да ли Србија поново пада у старе замке петооктобарске окупације? Студенти у првом плану, Ђилас и Мариника иза кулиса”