Токио не жели да изгуби свог верног саучесника у „тројном пакту“

Јужнокорејци ће захтевати уклањање председника Јуна који их је увредио „војним стањем“

Било је очигледно да су након победе на парламентарним изборима у Републици Кореји опозиционе Демократске партије „Тобуро“, која се противи актуелном председнику Јун Сок Јолу, озбиљни политички сукоби у овој земљи неизбежни. Победницима је било довољно да сачекају разматрање неке важне теме у парламенту, што су постале дебате око усвајања државног буџета.

Претња да би непопустљив став странке „Снага народа“, која подржава Јуна, по питању буџета могла подстаћи парламентарну већину да покрене питање смене државног ревизора и главног тужиоца, а потом и процедуру импичмента председника, озбиљно је уплашила Јуна.

Сматрамо да су покушаји учесника разних ток-шоуа да пронађу „дубоке разлоге“ за спонтану и, благо речено, непромишљену одлуку Јуна да уведе војно стање у земљи тешко оправдани. Овде се ради о примитивним личним интересима политичара који губи подршку народа, а који је дословно уживао у јавним наступима пред камерама са „моћницима света“ и тежио значајној улози у глобалној политици, посебно у подршци рату кијевског режима против Русије. Објава војног стања била је очајнички потез човека опијеног влашћу, изненађујуће кратковидог и заосталог у свом виђењу политичког процеса и односа снага у земљи, на чијем челу се нашао уз минималну предност на изборима. Да је импичмент покренут, изгубио би само функцију, али сада овај компромитовани политичар ризикује да због својих одлука и дела заврши на оптуженичкој клупи с могућношћу озбиљне затворске казне.

Апсурдни су били и „разлози“ за увођење војног стања. У парламенту Јужне Кореје није било никаквих „просевернокорејских елемената“ који би, наводно, представљали опасност по демократију и државни поредак. Праву опасност за увођење диктатуре представљају поступци у паници затеченог председника Јуна.

Иако аналогије нису увек оправдане, понашање Јуна подсећа на непромишљену одлуку Бориса Јељцина 1993. године да распусти Врховни савет Руске Федерације, што је изазвало политичку кризу и крвопролиће у Москви. Тада је „свенационално изабрани“ председник Русије, не бринући за земљу и народ, вођен амбицијом и незаустављивом жудњом за влашћу, био спреман да по сваку цену задржи власт, чак и по цену тенковског напада на зграду парламента.

Неки сумњају да је овај потез могао проћи без знања Сједињених Америчких Држава, које врше реалну власт у Јужној Кореји. Могуће је да је Јун у паници „заборавио“ да се консултује са Вашингтоном или је свесно то избегавао, страхујући од њиховог одбијања да подрже његову бесперспективну авантуру.

Вест о увођењу војног стања у Јужној Кореји изазвала је изненађење и у Токију. Ипак, јапанска влада избегла је отворену осуду, ограничавајући се на изјаву министра одбране Ген Накаданија да „с пажњом прати ситуацију“. Разлог томе је што је Јун Сок Јол познат као активни савезник Вашингтона и Токија у стварању „азијског НАТО-а“, замишљеног као војни савез САД, Јапана и Јужне Кореје усмерен против Кине, Русије и Северне Кореје.

У дебатама јапанског парламента премијер Шигеру Исиба изразио је наду да ће власти у Сеулу наставити политику зближавања с Токијом коју је заступао Јун.

„[Јун Сок Јол] се трудио да побољша односе са Јапаном, верујући да ће то користити Јужној Кореји. Сматрам да те напоре не треба поткопавати, без обзира на све“, изјавио је Исиба.

Међутим, није све у Јужној Кореји било подршка зближавању са Јапаном, који се често доживљава као непријатељски настројена држава. Многи се противе војним вежбама „тројног пакта“ које провоцирају Пјонгјанг, као и војној помоћи Кијеву која угрожава односе с Русијом.

Токио, међутим, није заинтересован за Јунову смену и пажљиво прати ситуацију. Јапанска агенција „Кјодо“ известила је да је председник странке „Снага народа“ Хан Дон Хун најавио да ће учинити све како би спречио усвајање предлога за импичмент председника, иако је позвао Јуна да напусти странку због изазивања јавне узнемирености.

Опозициона Демократска партија најавила је да ће гласање о импичменту бити одржано у суботу увече. Ако предлог буде усвојен, Јунове председничке надлежности биће суспендоване до формалног потврђивања одлуке од стране Уставног суда.