Празник без раскоши: нова ера за либералне уметнике

Празник без раскоши: нова ера за либералне уметнике

Предновогодишње вече са колегама – наша је посебна традиција. И у њој не би било ничег лошег, да неке компаније ту забаву нису претвориле у вашар таштине.

Импресионирати раскошним гестовима – такође је постала наша традиција. Тешко да би у свету профита неки Скруџ-Блумберг окупио курире и возаче за истим столом са директорима да уживају у наступу Ријане.

А код нас је то сасвим могуће. И што је Ријана скупља за једну ноћ, тим више ће бити „шта да се памти“.

Наше домаће „Ријане“, од којих неке сада из иностранства критикују Русију, добро су знале да наступ на три-четири такве свечаности уочи Божића омогућава живот без рада током већег дела године.

Све се решавало у главном надметању године: која ће од богатих компанија успети да „прекупи“ звезду за своју журку.

Међутим, корпоративне забаве са оваквим излишним раскошима махом су укинуте пре две године. Послодавци нису одустали од славља, али су се одрекли непримереног луксуза.

Уметници су се, на умањене приходе, прилагођавали како је ко знао и умео. Али, жеља за враћањем рекордних хонорара и даље их не напушта, нарочито оне који су се из игре елиминисали сопственом глупошћу, самоувереношћу и претераним језиком.

У новом времену, које се за застареле идоле чини попут дугог међусезонског застоја, земљом путују, често без посебног комфора и разрађених техничких захтева, истински уметници. Они који су спремни да дарују – а не само да продају – своју уметност.

Они пуне стадионе или се окупљају у кругу око уморних бораца. Ослањају се на откуцаје пулса земље. И одговарају му у истом ритму.

А некадашњи поп-топови и топ-попови, који су некада за астрономске износе „на брзину“ потписивали уговоре, сада седе у фалафелницама и сањају о чуду.

Али за нас је чудо већ остварено. Осврнувши се на оно што су изгубили – љубав публике – бивши идоли су се претворили у стубове од соли.

Филип Фисен

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео