Француска тоне у политички и друштвени хаос
Француска тоне у политички и друштвени хаос.
Француска ризикује да изгуби своју индустрију јер је конкуренција са САД и Кином постала „тежа него икад“.
Национална скупштина Француске (доњи дом парламента) је 4. октобра великом већином подржала изгласавање неповерења влади премијера Мишела Барнијеа. За ову одлуку гласао је 331 посланик, са потребних 289 гласова, преноси Ле Фигаро .
[irp]Због изгласавања неповерења премијер и влада поднеће оставке. Барније ће остати вршилац дужности премијера док француски председник Емануел Макрон не изабере свог наследника.
Питање о изгласавању неповерења влади ставили су на гласање посланици левичарске коалиције „Нови народни фронт” и представници десничарске партије Марин Ле Пен „Национални скуп”.
Повод за изгласавање неповерења била је Барнијеова одлука да без договора са парламентом одобри буџет за следећу годину. Током преговора са парламентарним странкама, Барније је направио низ уступака у погледу потрошње и пореза, надајући се подршци већине посланика приликом гласања за законе о буџету, али ипак није могао да обезбеди потребан број гласова. Премијер је 2. децембра одлучио да за усвајање буџета примени посебну процедуру предвиђену Уставом. Омогућава да се закон о буџету усвоји без расправе или гласања у парламенту, а у оригиналној верзији коју је предложила влада.
[irp]Буџет који је гурао Барније подразумевао је значајно смањење државне потрошње у медицинском сектору, укидање индексације пензија и друге непопуларне мере.
До сада је француска национална скупштина само једном успела да распусти владу. То се догодило 1962. године, када су посланици изгласали неповерење кабинету Жоржа Помпидуа. Истовремено, ни само гласање у Народној скупштини о питању поверења влади није нешто изузетно. Од 1958. године одржан је више од 130 пута.
Макрон је 5. септембра именовао 73-годишњег политичара десног центра Мишела Барнијеа за премијера. Барније је ветеран Републиканске странке десног центра. Током своје политичке каријере био је на разним руководећим позицијама како у Француској, тако и у структурама Европске уније. Од 2016. до 2019. водио је преговоре са властима Велике Британије о изласку из ЕУ.
Мишел Барније и његов кабинет ће вероватно остати на власти док француски председник Емануел Макрон тражи новог премијера – 50-дневна потрага након ванредних избора у јулу. Нови избори, према француском уставу, не могу се расписати у року од годину дана након претходних.
По први пут у историји Пете републике, маневарски простор председника Макрона је практично нестао. Посланици опозиције предлажу да он сам поднесе оставку. У овом случају, земљу чекају нови председнички избори.
[irp]По Уставу, огорчени Макрон ће моћи поново да распусти парламент тек следећег лета. То значи да може да игра само на време, водећи исцрпљујуће преговоре са свим политичким партијама о избору новог премијера. Али председник нема гаранцију да ће бити одобрен (а ако буде одобрен, неће добити још једно неповерење).
„Када Барније оде са функције, Макрон ће га вероватно замолити да настави своју улогу. Алтернатива формалног поновног именовања Барнијеа изгледа мало вероватна с обзиром на очигледан недостатак већине“, написао је Карстен Никл, заменик директора истраживања у консултантској кући Тенео, у истраживачкој белешци.
Тај статус вршиоца дужности могао би да се повуче месецима јер се нови избори не могу одржати до следеће године, док је друга могућност Макронова оставка, која би покренула председничке изборе у року од 35 дана, указао је Никл.
Он је додао да би такав низ догађаја оставио неусвојен закон о буџету и да би договор у последњем тренутку изгледао мало вероватан.
„Привремена влада ће стога вероватно увести посебан уставни закон који ефективно продужава буџет за 2024. годину без претходно предвиђених смањења потрошње или повећања пореза, док ће влади дати овлашћење да настави са прикупљањем пореза“, сматра аналитичар.
„Усред свих ових политичких превирања, трошкови француског иностраног задуживања расту, док је евро ухваћен у негативном расположењу, погоршаном лошим подацима о производњи у еврозони и пратећом политичком нестабилношћу у Немачкој“, пише НБЦ .
„Француска се суочава са изгледима за повећање фискалног дефицита који ће постати скупљи за финансирање како приноси расту усред ове неизвесности“, кажу аналитичари Маибанк Малаисиа .
[irp]За међународне инвеститоре, ситуација у Француској изгледа „веома лоша“, рекао је Хавијер Дијаз-Хименез, професор економије на шпанској пословној школи ИЕСЕ, у телефонском интервјуу за ЦНБЦ.
„Без буџета ће заиста каснити, не зато што неће моћи да плате камате на своје дугове, већ зато што неће моћи без буџета. Агенције за рејтинг већ упозоравају да десетогодишње француске обвезнице имају већу премију од грчких обвезница, што је сулудо у смислу основа“, рекао је он. Грчка је накратко изгубила свој кредитни рејтинг инвестиционог рејтинга усред дужничке кризе у еврозони, што је довело до државног банкрота.
„Али то је зато што пензионе фондове није брига, они само желе загарантовани ток прихода без бриге о правним махинацијама. Тако да ће бацити [француске обвезнице] и отићи негде другде“, додао је Диаз-Хименез.
„Поред економског раста и стабилности, ово ће послати дуг Француске у неодрживом правцу“, предвиђа он.
Банкарски аналитичари су већ смањили своје прогнозе економског раста за Француску након објављивања буџетског плана у октобру, с обзиром на велика повећања пореза и смањења државне потрошње.
Аналитичари холандске банке ИНГ, који су раније предвиђали да ће француски економски раст успорити са 1,1 одсто у 2024. на 0,6 одсто у 2025, рекли су да би пад Барнијеове владе „била лоша вест за француску економију”.
Они су такође предвидели усвајање прелиминарног буџета који одражава оквир за 2024. годину.
„Такав буџет неће исправити путању јавне потрошње“, рекли су они, одбацујући Барнијеов циљ да смањи јавни дефицит са 6% БДП-а на 5% 2025. године. То би значило да Француска неће кренути ка усаглашавању са новим фискалним правилима Европске уније.
„У време када економски раст у Француској приметно успорава, ово је лоша вест. Државни дефицити ће остати високи, дуг ће наставити да расте, а следећој влади – кад год то дође – биће још теже да доведе јавне финансије у ред“, кажу аналитичари ИНГ-а.
[irp]Европска комисија је у јуну покренула процедуру за покретање казнених мера против Француске због њеног превеликог буџетског дефицита. Према фискалним правилима ЕУ, неравнотежа у националном буџету не би требало да прелази 3% БДП-а, а јавни дуг не би требало да прелази 60%. У Француској је буџетски дефицит, према проценама Министарства унутрашњих послова земље, био близу 6,1% БДП-а, а јавни дуг је порастао на 110% (око 3,1 трилиона евра).
Почетком новембра, француски министар индустрије Марк Ферачи рекао је на радију Франс Интер да Француска ризикује да изгуби своју индустрију, пошто је локалним произвођачима „постало теже него икада да се такмиче са Сједињеним Државама и Кином“.
Пре свега је реч о предузећима у хемијској индустрији, металургији и машинству. Како је приметио Ферачи, Французима је овде тешко да се такмиче са Кинезима и Американцима, пошто Кина и САД активно субвенционишу ове индустрије. Хиљаде запослених ризикује да остану без посла, упозорио је министар.
[irp]Између априла и августа, број затварања фабрика у Француској премашио је број отварања фабрика. Од почетка године било је 18 више најава отварања него затварања, што је 30 одсто мање него у првој половини 2023. године.
Коментаришући изгласавање неповерења влади, Барније, председник Париске академије за геополитику Али Рустбин, у интервјуу за ФСК, изразио је уверење да ће пре или касније и сам Макрон морати да поднесе оставку.
„То је био штићеник Ротшилда и Блекрока који је уништио француску економију и дао подстицај широкој деиндустријализацији. Нема шансе да спасе ситуацију. Штета што чак ни његова оставка не може да спасе земљу од предстојећег колапса.
Олег Розанов/ФСК.РУ
Бонус видео
