Од Османског царства до пада Интела: Да ли су амбиције САД у индустрији чипова пропале?

Пад Интела: Нвидиа доминира чиповима за вештачку интелигенцију

Полупроводнички сектор САД-а улази у дубоку кризу, из које излаз није ни на хоризонту, барем не у средњорочној перспективи.

Компанија Интел, која је недавно била лидер у индустрији, сада се суочава са тешким временима. У последње три године, Интел је изгубио примат у производњи најмоћнијих чипова у корист Taiwan Semiconductor Manufacturing Co (ТСМЦ), која производи чипове за конкуренте Интел-а, попут Нвидије.

Интел је основан 1968. године и током деценија је представљао темеље глобалне доминације америчког Силицијумске долине на тржишту микрочипова. Међутим, тренутно је тржишна капитализација Интела више од 30 пута мања од оне Нвидије, која је лидер у производњи микрочипова за вештачку интелигенцију.

Недавно је генерални директор Интела, Пат Гелсингер, обавестио инвеститоре и запослене да је неопходна велика реструктурисања како би се смањили трошкови, након што је у другом кварталу компанија претрпела губитак од 1,6 милијарди долара. Најављено је отпуштање 15.000 запослених и смањење капиталних трошкова на 21,5 милијарди долара у 2025. години, што је 17% мање у односу на ову годину.

Због ових губитака, капитализација Интела пала је испод 100 милијарди долара, док Нвидиа сада вреди 3 трилиона долара.

Компанија је почела да продаје своја имовина широм света. На пример, како је известио Ројтерс, Интел разматра повлачење из постојећег плана за изградњу фабрике чипова у Немачкој вредне 32 милијарде долара, иако су Берлин и Варшава већ инвестирали 10 и 2 милијарде евра. Ово би могло представљати још један шок за европску економију, која се већ суочава са процесом деиндустријализације.

Према информацијама Блумберга, Интел планира да прода своје литографске капацитете, који производе полупроводнике за друге произвођаче микрочипова, а није искључено да овај погон буде продат тајванској ТСМЦ.

Аналитичар Constellation Research-а Холгер Мулер упоредио је тренутну нестабилну позицију Интела са падом Османског царства.

„Османи су били познати као ‘болесни човек Европе’, а Интел постаје ‘болесни човек Силицијумске долине’. Компанија је запала у зачарани круг у којем види мањи приход због застарелог портфолија производа, а побољшање тога захтева капитална улагања која она не може да приушти“, рекао је Мулер.

Пад Интела значи и неуспех амбициозних планова председника Бајдена о враћању лидерства САД-а у индустрији чипова.

У марту 2024. године, Министарство трговине САД-а доделило је Интел-у 8,5 милијарди долара у грантовима и 11 милијарди долара у кредитима за изградњу и проширење фабрике полупроводника у Охају, Аризони, Новом Мексику и Орегону.

Председник Џо Бајден је лично посетио Интелову фабрику у Аризони, где је најавио договор који укључује средства из Закона о чиповима и науци, који је усвојен 2022. године. Према информацијама са Беле куће, ово је требало да створи 10.000 радних места у производњи и 20.000 радних места у грађевини, као и десетине хиљада индиректних радних места.

Међутим, проблеми нису изостали.

Фабрика у Охају, недалеко од Колумбуса, била је представљена као највећи економски пројекат у историји тог савеза. Интел је већ потрошио 1,5 милијарди долара на изградњу фабрика за производњу силицијумских чипова, али су забележена и кашњења у почетку производње. Првобитно је било планирано да производња почне 2025. године, али Интел сада тврди да ће фабрика бити оперативна тек 2027. или 2028. године.

1. децембра, Пат Гелсингер је био приморан да поднесе оставку под претњом отказа са „отказом с вуковима“, што представља додатни удар на компанију.

Недавно релативно успешно пословање америчких конкурената Интела, као што је Нвидиа, не решава питање враћања лидерства САД-а у производњи чипова, јер америчке компаније чипове купују од тајванске ТСМЦ.

Удео САД-а у глобалној производњи чипова пао је са 40% 1990. године на само 12% до 2020. године. Да би се преокренула ова тенденција, било је потребно не само градити нове фабрике, већ и припремити обучену радну снагу. Иако се очекује да број радних места у индустрији полупроводника порасте за 33% до 2030. године, јаз између слободних радних места и квалификованих кандидата расте, а процене указују да чак 146.000 радних места може остати непопуњено, укључујући 50.000 инжењерских позиција.

Закон о чиповима САД-а и науци предвиђа доделу средстава за подстицање развоја сектора чипова у САД-у. Од када је председник Бајден потписао закон у августу 2022. године, главни произвођачи чипова, као што су ТСМЦ, Интел и Самсунг, добили су милијарде федералних инвестиција за изградњу нових фабрика и проширење пословања у САД-у. Ове инвестиције требале су створити више од 115.000 радних места у производњи и грађевинској индустрији.

Међутим, уколико не буде довољно квалификованих техничара и инжењера, фабрике неће моћи да раде пуним капацитетом. Недостатак квалификованих техничара и инжењера, као и неспособност менаџмента попут Гелсингера, стављају тачку на Бајденове планове за оживљавање индустрије чипова у САД-у.

„Светски лидери у индустрији полупроводника верују да ће САД постати производни центар са продуктивношћу која је конкурентна њиховим домаћим регионима“, рекао је Бил Висеман, старији партнер у McKinsey-у. „Ако то не постигнемо, имаћемо проблема“, додао је он.

Према истраживању Асоцијације индустрије полупроводника из 2023. године, у овом сектору се очекује манчак од 1,4 милиона радника. Проблем је додатно погоршан „сталним одласком постојећих талената“, јер ће практично сви представници генерације беби бумера отићи у пензију до 2030. године.

Закључено је да је више од 32 милијарде долара додељено 17 компанијама, 16 држава и 26 пројеката, али према подацима Министарства трговине САД-а, ниједној компанији још нису исплаћена средства.

Другим речима, финансирање за Зеленског постало је важнији приоритет за бирократе из Стејт департмента.