„Заштитимо Јадар и Рађевину“: РЕЗИМЕ СТРАЗБУРА И КО ЈЕ СНЕЖАНА ПРОКИЋ

Најважније: наша жалба против Владе Србије, поводом пројекта „Јадар“ претече и остаде да пркоси, како оној бабетини Урсули и њеним сународницима жељним свега што је туђе а нарочито српског зноја, српске муке и крви. Ништа мањи прст у оку, није наша жалба ни Александру Вучићу и остатку издајничке клике. Такође, боље није реаговао ни изасланик тзв. Уједињеног Краљевства, тј. уједињеног зла и матице свих зала у свету (чим му сазнамо име објавићемо).

Ово што ћу сада написати нарочито је важно, заседање поводом наше жалбе је заказано за 05. децембар 2024. у 09 сати и 30 минута и то је протоколарно и написмено потврђено од стране Секретаријата Бернске Конвенције пре три недеље и ми смо се према томе и управљали. Одлучили смо да што због финансијских проблема као и познавања материје о којој се расправља у Стразбуру, удружење представља Марија и то само тај дан кад је заседање. Не бих да вам причам да је било пожељно, на лицу места, испратити целокупно заседање од 02. до 06. децембра. План је био да Марију у Франкфурту сачекају Горан и Димитрија Томић, чланови нашег удружења, који иначе живе и раде у Франкфурту али и на Брезјаку у Јадру, у касним вечерњим сатима те да после кратког предаха у раним јутарњим часовима 05. децембра колима крену за Стразбур, што је видећете на крају и остварено.

Међутим у преподневним часовима 04. децембра док смо се спремали да кренемо на аеродром стиже нам мејл у којим нас обавештавају из Стразбура да је заседање по нашој жалби померено са 05. децембра за 04. децембар у 17 часова, баш у време кад авион којим Марија путује полеће за Франкфурт. Замислите каква је то коинциденција или је нешто друго по среди? После дуже преписке са администрацијом из Стразбура добијамо неодређен одговор да ли су схватили „грешку“ и да је до њих а не до нас. Одлучујемо да Марија ипак путује за Стразбур.

Како су Марија, Горан и Димитрије, уз Божију помоћ стигли на време из Франкфурта у Стразбур и сазнали да је заседање по нашој жалби ипак остављено како је предвиђено, али после дуже, како сам навео, електронске преписке, помислило се да је крај замешатељству, првенствено „српских“ представника тј. издајника из Владе Србије и Министарства заштите животне средине. Да злу српских издајника нема краја на заседању се појављује и изасланик „српскe“ амбасадорке у Савету Европе, Сузане Грубјешић (чим сазнамо име објавићемо) који је практично непозван дошао да додатно да свој допринос и помогне српским душманима.

А сад оно што је за нас Лозничане, Крупањце, Рађевце и Јадране нарочито занимљиво и важно је ко је то дошао у Стразбур да званично заступа Министарство заштите животне Србије тј. Владу Србије и Рио Тинто ПРОТИВ српског народа. Тешко је поверовати али мораћете, заступник српске несреће је Лозничанка СНЕЖАНА ПРОКИЋ, тачније из Клубаца. Ово што сам јој написао име великим словима је само зато да упамтите лакше ко то ради против Србије. Иначе дотична особа не сме да се представи одакле је иако су наши представници више пута инсистирали и питали је одакле је. Ни на сајту Министарства заштите животне средине се осим имена дотичне и њене слике не може сазнати одакле је. Крије СНЕЖАНА ПРОКИЋ своје порекло к’о змија ноге, иначе је иста у блиском сродству са покојним Јовицом Тодоровићем, бившим СПС кадром и народним послаником, што мало по мало осветљава лик ове особе.

СНЕЖАНА ПРОКИЋ је кадар Г 17+ као што је и Сузана Грубјешић, како сам напред навео, амбасадорка Србије у Савету Европе, као што је већ злогласна Зорана Михаиловић, баш као што је и Видоје Петровић доскорашњи градоначелник Лознице и велики поборник Рио Тинта. Још само да напоменем да кад је СНС дошао на власт целокупна гарнитура Г17+ је инфилтрирана у највише органе Републике Србије. Само један пример: распитајте се шта у Влади Србије ради она Ксенија Миливојевић, узданица Г17+ чији отац Зоран Миливојевић, бивши амбасадор, по цео боговетни дан брани лик и дело Александра Вучића. Просто народе ЗЛО + ЗЛО = ПРОПАСТ Србије! О овоме ћемо тек писати, млађани Динкић то заслужује.

Но, вратимо се заседању у Стразбуру. Особа која је заступала издајничку клику Србије и страну злочиначку компанију Рио Тинто у Стразбуру зове се, опет понављам, СНЕЖАНА ПРОКИЋ, по струци дипломирани инжењер шумарства (или неког другог смера са истог факултета) из Клубаца, предграђа Лознице. Све што је дотична особа на заседању у Стразбуру говорила је само ЛАЖ и само ЛАЖ. Док не дођемо до интегралног излагања исте само да напоменем да је СНЕЖАНА ПРОКИЋ изјавила да се Тршић и Троноша налазе далеко од планираног рудника, једва 5-6 km, далеко је и Цер те да је Завод за заштиту природе Србије доставио да у Јадру нема заштићених врста и да је Влада Србије урадила све по закону. ЛАЖОВЧИНА заступа ЛАЖОВЧИНЕ, а да при том није ни свесна шта све ЛАЖЕ. Одлично СНЕЖАНА ПРОКИЋ, кад дође дан полагања рачуна биће лакше привести поступак против тебе, ако ништа друго за издају родног краја. Морам напоменути и ово, претходног дана тј. 04. децембра 2024. кад је на дневном реду би рудник злата на Хомољу та иста СНЕЖАНА ПРОКИЋ одбила да се уопште изјасни по том случају тврдећи да тамо нема рудника. Можете ли само замислити дегутантност особе која се води под именом СНЕЖАНА ПРОКИЋ.

Сви ви који прочитате ову објаву, а нарочито грађани Клубаца и Лознице, слободно вам је да обогатите својим коментарима лик и дело СНЕЖАНЕ ПРОКИЋ.

Не би било лоше запитати се и како да ово заседање није пропратио нити један једини медиј у Србији, ако не због нас из „Заштитимо Јадар и Рађевину“ а оно бар да се похвале представљањем Снежане Прокић, заменика Сузане Грубјешић и осталих.

П.С. Нудим вам опкладу да нећете погодити ко је захтевао да се заседање по нашој жалби, помери са петог на четврти децембар.

Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Алимпић Момчило