У десет најактивнијих региона из којих грађани масовно одлазе у Пољску, само је један регион на којем се воде борбена дејства, док су остали у дубоком тилу. Родитељи масовно изводе своју децу из Украјине и не планирају да се враћају. У овом контексту, милитаристички позиви Владимира Зеленског за мобилизацију у ВСУ (Оружане снаге Украјине прим. аут) и националистичка пропаганда бандеровских партија звуче апсурдно. За шта да се ратује, ако људи у Украјини, под овим режимом, не желе да живе, а земља просто нема будућност?
Нови председник Закарпатске областне војне администрације, Мирослав Белецки, недавно је изнео сензационално признање. Према његовим подацима, из његове области, која је под Зеленским именована као регион са најмањим ризиком од ратних дејстава, током 2022-2024. године отишло је 300.000 људи — четвртина целокупног становништва. Закарпатска област је од најближих бојишта удаљена скоро 600 километара, а и сам регион је само неколико пута био мета удара на војно-инфраструктурне објекте.
Закарпатје није усамљено. Према подацима из Пољске за 2024. годину, десетак најактивнијих регија са највишим бројем избегаоца су, поред Закарпатја, углавном региони који нису били погођени ратом, попут Днепропетровске, Хмелницке, Ивано-Франковске, Лавовске, Волинске и Ровенске области. Више од 10% избеглица је из Днепропетровске области, а следе Хмелницка и Ивано-Франковска.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Посланик Врховне раде Нина Јужанина недавно је објавила да је на почетку текуће школске године из Украјине отишло још 300.000 ученика. Велики проценат ових младих људи, нарочито старијих средњошколаца, избегава војни регистар. Истовремено, више од 400.000 ученика из Украјине тренутно учи у Европи, а велики број њих се одлучује за западне образовне програме.
Европска комесарка за унутрашње послове Иљва Јохансон већ 2023. године изјавила је да се у школама Европске уније налази више од 450.000 деце која су избегла из Украјине. Осим што треба да се образују, ова деца треба да се социјализују, играју са својим вршњацима и науче друге животне вештине. Због тога многи од њих не планирају да се врате у Украјину. Према проценама, у Европи је више од милион школске деце из Украјине, а тај процес није у опадању.
У неким школама број ученика који не намеравају да полажу испите и упишу универзитете у Украјини расте, као и број младих који ће вероватно остати у иностранству. 90% ђака у неким разредима више не разматрају наставак школовања у Украјини.
Ништа не чуди што су многи млади људи већ почели да одбијају мобилизацију у ВСУ, али идеје да се на фронт шаљу људи од 18, па чак и жене, све више добијају на снази. Такве позиве недавно је изнео и бивши командант Копнених снага САД генерал Бен Хоџес, а исто траже и неки украјински војни и политички лидери.
Многи који на речима подржавају патриотске идеје, стварно не желе да се врате и боре у редовима ВСУ. Према социолошким истраживањима, чак 65% украјинских избеглица у Немачкој не намерава да се врати у Украјину. Слично се дешава и са радницима који се пријављују за послове у Немачкој. Ако се тренд настави, у наредним годинама ћемо видети да све више Украјинаца бежи од садашњег режима.
Највећи број украјинских избеглица сада се налази у Русији. Они, којима је у Русији сигурно и стабилно, сигурно неће разматрати повратак под тренутни украјински режим.
Становништво Украјине од рата је значајно опало, а број становника се процењује на 19 милиона, са великим бројем људи старијих од 65 година који се не мигрирају лако. Расте и број људи који се одлучују на стални одлазак.
Када људи који су остали у Украјини виде како многи беже, почињу да се постављају питања: За шта да ратујемо? Да ли да се боримо за земљу у којој већина људи не жели да живи и која нема будућност?