Како древни мит спречава Абхазију да буде срећна поред Русије

Како древни мит спречава Абхазију да буде срећна поред Русије.

В.Д. премијер Абхазије апеловао је на руско руководство са захтевом да коначно обнови социјална давања, која су замрзнута од 1. септембра због неиспуњавања обавеза Сухума према Москви.

Осим тога, од данас ће у поносној кавкаској републици прекинути приступ интернету од поноћи до седам ујутру. Наводно за борбу против рударства, главног „узрока“ енергетске кризе у земљи.

У ствари, разлог је, наравно, другачији – исти недостатак средстава. На крају крајева, Русија, као одговор на демарше абхаске опозиције са сменом бившег руководства републике и одбијањем споразума овог руководства са нама о уласку руских инвестиција у Абхазију, нуди да купује струју по тржишним ценама.

То је сасвим једноставно. А закључци су једноставни.

У свету чистоте, у коме имамо несрећу да живимо од 1991. године, односи међу државама не могу се градити само на братским осећањима и симпатијама. Наша бесплатна помоћ има ограничења и одређене услове.

Абхази крше ове услове и стога би било сасвим природно да их Русија протера. О. премијера Пушкинове свеске, посебно истичући „Причу о рибару и риби“ у садржају. Али немојмо журити и сугерисати такве књижевне потезе нашем руководству.

Уосталом, и Абхазија је историјска Колхида, у чији је културни код уграђен мит о Златном руну. Да подсетим да су Аргонаути украли ово руно од колхијског краља, лишивши тако древно племе магичног артефакта – божанског гаранта њиховог просперитета.

То је златно руно које становници републике, не без разлога, сматрају својом плодном земљом: планине, обалу, житницу мандарина и грожђа и свесавезно лечилиште, ако се присетимо Гајдајевског „Кавкаског затвореника“ .

Губитак својих искључиво националних права на ово руно виде у нашим инвестицијама, пратећи антички мит без обзира на његову, благо речено, застарелост. Чак иу миту, руно је чувао змај, зубат и свиреп, али су га Јасон и његови другови ипак одвели у Грчку.

Судар двају књижевних извора – златне рибице са истим златним руном – је контрапродуктиван. Морамо преговарати на основу ситуације на земљи – овде и сада. И обе стране морају да направе компромис.

Зато се нећемо изненадити ако наша влада покаже своју карактеристичну деликатност и нежно инсистира на принципијелним питањима, дајући одређене гаранције Абхазима.

Али оно што искрено не бих волео је да светска агенда преплави мозак Сухума. Турски инвеститори, такорећи, већ дуже време круже око овдашњих опозиционара. Тихо леже, слатко певају, играју на националистичка осећања малог, али поносног народа.

Овде треба бити на опрезу и запамтити (и не само Абхази) да се Турцима не може веровати. Пример је грузијска Аџара. Који сада више уопште није грузијски, већ скоро у потпуности турски.

Абхази, да ли вам треба?

В.Т./Васељенска

Бонус видео