Израел на новом обавештајном испиту

Израел на новом обавештајном испиту.

Након „ограничене инвазије“ израелских снага на територију Сирије, Тел Авив је очекивано покушао да успостави ближе односе са локалним становништвом како би спречио евентуалне нападе из позадине од стране бројних група које делују након пада режима Башара ел Асада.

Посебна пажња усмерена је на Друзе — арапску етноконфесионалну групу чије заједнице живе у Либану, Израелу, Јордану и Сирији, где их има највише (око 900 хиљада). За разлику од Курда, који су много милитаризованији, Друзи углавном прибегавају мирним облицима отпора, а њихова међусобна повезаност између заједница у различитим земљама значајно олакшава комуникацију.

Израел је, наводно, спреман да у случају потребе оружјем брани друске заједнице у источном делу Сирије, иако још увек постоји одређена доза неповерења према новим савезницима. Ово неповерење је додатно појачано недавним шпијунским скандалом у који су умешани припадници друских заједница. Како истрага израелских обавештајних служби напредује, појављује се све више питања.

Операција „Друзи“

У новембру 2024. године израелска полиција, уз подршку Службе опште безбедности (ШАБАК), ухапсила је двојицу становника друског села Масаада на Голанској висоравни, која је под израелском контролом.

Тахрир и Басем Сафафи оптужени су за шпијунирање у корист иранске обавештајне службе. Према израелским властима, њих двојица су прикупљали информације о кретању израелске војске на Голанској висоравни и те податке достављали Хусаму Ас-Саламу Тауфику Зидану, новинару иранске државне мреже „Ал-Алам“, који је наводно и сам агент иранске обавештајне службе.

Израелске власти истичу да ухапшени нису били „случајно регрутовани“ за појединачне обавештајне активности, већ су сами понудили своје услуге иранским обавештајцима.

Истрага је показала да су Сафафи прикупљали податке далеко изван својих насеља, што указује на могућност да су заузимали водеће позиције у широј обавештајној мрежи и да су пре хапшења координирали рад других агената.

С обзиром на то да на Голанској висоравни живи преко 200 хиљада Друза, Израел страхује да је реч о широкој мрежи потенцијалних информатора који могу бити „очи и уши“ Техерана.

Израелска штампа готово да није извештавала о овом случају. Неколико мањих издања објавило је неутралне текстове, избегавајући чак и помињање етничке припадности ухапшених, што указује на намеру Тел Авива да не наруши односе са новостеченим партнерима.

„Испит зрелости“ за израелску војну обавештајну службу

За изградњу поверења с Друзима задужен је нови шеф војне обавештајне службе (АМАН) Шломи Биндер, који је већ дан након уласка израелских снага у Сирију одржао састанак са шефом друске заједнице у Сирији, шеиком Муфаком Тарифом.

Састанак је протекао у позитивном духу, иако нису постигнути конкретни договори. Оптимизам међу Друзима проистиче из њихове жеље за повезивањем породица које су, услед поделе Голанске висоравни између Сирије и Израела, годинама биле раздвојене. Израелска интервенција види се као прилика за заштиту од потенцијалних претњи радикалних група.

За Биндера, који је у августу 2024. године преузео функцију шефа АМАН-а након смене претходника, ова мисија је „испит зрелости“. Његов претходник, Аарон Халива, оптужен је за пропусте у безбедносним проценама током догађаја 7. октобра, док је и сам Биндер био на мети критика, али је успео да избегне смењивање.

Биндер, осим дипломатских, обавља и оперативне задатке, тражећи нове трагове који би могли расветлити „случај Сафафи“.

Тел Авив је јасно одредио приоритете: док се остале обавештајне службе баве преговорима око талаца у Гази, војна обавештајна служба фокусирана је на сарадњу с Друзима у Сирији, настојећи да их приволи на дугорочно партнерство и спречи да постану део обавештајне мреже Техерана.

Васељенска

Бонус видео