Мирише на 1999: Прозападна опозиција поново тражи страну интервенцију – да ли Србија треба да стрепи од новог „милосрдног анђела“?

Борко Стефановић
Посета посланика прозападне опозиције Европском парламенту изазвала је буру у јавности, а многи је виде као директну паралелу са 1999. годином, када су исти политички кругови тражили интервенцију НАТО-а у Србији.
Данас, под плаштом „борбе за демократију“, ови политичари поново апелују на Европу, сада не бомбама, али политичким притисцима, како би изнудили промену власти у Србији. Питање које се намеће је јасно – да ли би ови људи поново жртвовали грађане и државу само да би дошли на власт?
Одјек прошлости: 1999. као опомена
Овај потез неизбежно враћа сећања на 1999. годину, када су управо припадници ових прозападних политичких структура, у име борбе против Милошевићевог режима, тражили интервенцију НАТО-а. Последице тог захтева су нам и данас свима познате – 78 дана бомбардовања, разорена инфраструктура, убијени цивили и трајне последице по економију, здравље људи и међународни углед земље. Док је Србија под бомбама бранила свој територијални интегритет, ови исти актери тражили су подршку оних који су нас немилосрдно гађали касетним бомбама и осиромашеним уранијумом.
Да ли се, након што су те структуре већ једном изневериле сопствени народ, сада може веровати њиховим мотивима? Они који су 1999. године били спремни да жртвују народ ради својих политичких циљева сада поново одлазе у Брисел, не да би бранили интересе Србије, већ да би тражили од Европске уније да се умеша у унутрашњу политику Србије.
Поново у Брисел
Оно што посебно узнемирава јесте начин на који се овакви поступци представљају јавности. Уместо да покушају да реше проблеме кроз институције Србије, ови представници опозиције траже од ЕУ, која нам отворено условљава улазак признањем независности Косова и експлоатацијом литијума, да намеће решења у складу са њиховим интересима. Уместо да се изборе за боље услове у Србији, они се залажу за интересе Брисела, Берлина и Вашингтона.
Хахаха! Па ви сте управо угасили протесте са овим?! Ишли по мишљење и подршку у Брисел који тражи признање Космета и иште српског литијума? Ви нисте нормални. Народ је завршио са вама после овога…осим ако све ипак није представа у договору са влашћу. https://t.co/93XuzeWsVZ
— Dušan M. Žugić (@fabulous2black) December 12, 2024
Подсећање на мартовски захтев ових истих политичара Европском парламенту да се умеша у локалне изборе у Србији јасно показује њихову политику – ако не могу да победе на изборима, спремни су да искористе сваку прилику да дискредитују сопствену земљу и добију подршку споља.
Опозиција која позива на линч
Још једна забрињавајућа појава јесте отворена агресија присталица ових прозападних странака према онима који не деле њихове ставове. На друштвеним мрежама и јавним скуповима све чешће се могу видети позиви на линч, увреде и претње упућене како представницима власти, тако и обичним грађанима који се усуде да поставе питање – да ли је пут опозиције исправан? У име „демократије“ и „толеранције“, заговара се потпуна нетолеранција према сваком ко се усуди да другачије мисли.
Овај ниво политичке и друштвене токсичности не само да удаљава грађане од опозиције већ и угрожава основне вредности које као друштво желимо да градимо. Позиви на „чистке“ и „осуђивање издајника“ стварају атмосферу страха и искључивости, што показује да прозападне странке, за разлику од онога што заговарају, не нуде толерантну и демократску алтернативу.
Опомена за будућност
Историја нас учи да прозападне политичке структуре у Србији не раде у интересу сопственог народа. Од 1999. године до данас, њихови поступци доследно показују да им није важно шта ће Србији остати након што се њихови западни савезници „умешају“. Разорене земље, ослабљена држава и дубоке поделе у друштву – то су последице њиховог деловања.
Грађани Србије, научени лекцијама из прошлости, с правом се питају – ако су овако агресивни пре него што дођу на власт, каква би тек била њихова политика према неистомишљеницима уколико дођу у позицију моћи? Имајући у виду њихове поступке из прошлости и садашњости, многи ће рећи да Србији не треба још једна епизода „милосрдног анђела“ – без обзира на то како је упакована.
Софија Марић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Свака дифамација Србије од стране „српске опозиције“, којом би себе понудили НАТО/ ЕУ као физичке извођаче пуча у Србији, акт је велеиздаје, ако то инкриминисано дело, највећег степена, још постоји у КЗ. Причало се да га је ДОС укинуо како би могао да кроз Закон о приватизацији ( 2022.г) опљачка државну имовину, што се и десило. И ова менежерија што сада прави циркус од Скупштине, остатак је тог криминалног ДОС-а.
У прозападној коалицији у парламенту је особа која је постављала локаторе за време бомбардовања.