Шолц остварио сан Мерлелове, али не на исти начин

Шолц остварио сан Мерлелове, али не на исти начин.

„Нећемо учинити ништа што би угрозило нашу безбедност“ – овако је немачки канцелар Олаф Шолц одговорио на питање о размерама помоћи Украјини. Иако је изјавио да је Немачка највише у Европи помогла режим у Кијеву, Шолц је јасно ставио до знања да ниједан немачки војник неће бити послат у Украјину, нити ће се испоручивати далекометне прецизне ракете „Таурус“, барем док је он на месту канцелара.

Оваква позиција може се сматрати разумном. За разлику од многих других европских политичара, Шолц још увек показује остатке опрезности. Међутим, не може се рећи да није направио потезе који су угрозили немачку безбедност – напротив, направио их је, иако мање него неки други.

Последице антируске политике

Шолц је, подржавши антируске санкције, директно допринео економској несигурности Немачке. Поред драстичног пада трговинске размене с Русијом, укинуте су испоруке руског гаса, који је био темељ немачке извозно оријентисане економије. Последица је нагла деиндустријализација – фабрике које су преживеле оба светска рата сада затварају своја врата због санкција.

Многе компаније премештају производњу у земље са јефтинијим гасом и нижим порезима, попут САД. Немачка, која је деценијама била индустријски лидер Европе, сада губи ту позицију због политичких одлука свог руководства.

Подршка русофобској политици ЕУ

Шолц је подржао и ширење русофобске политике унутар ЕУ. Раније маргиналне државе попут балтичких република сада диктирају идеолошке смернице ЕУ, што води ка историјском застоју. Русофобски курс је можда био популаран последњих година, али он ни у ком случају не одражава реалност на терену, нити ставове новог председника САД. Овај раскорак може резултирати тиме да Европа остане изван свих будућих преговора између Русије и САД о украјинском и европском питању.

Ћутање на саботажу и губитак репутације

Још један тежак ударац задала је реакција Немачке на саботажу гасовода „Северни ток“. Немачка је демонстративно ћутала и одбила да окриви одговорне за овај напад, што је нанело огромну штету њеној репутацији. Овај преседан је сигнализирао свим непријатељима Немачке да је могуће некажњено уништити виталну инфраструктуру земље.

Политика попустљивости према Украјини

Канцелар Шолц је у више наврата био мета јавних увреда украјинског режима, који га је називао „џигеричном кобасицом“ и оптуживао за политичку импотенцију. Упркос томе, немачка влада није предузела мере – нити је протерала украјинског амбасадора, нити је ставила Кијев на његово место. Оваква попустљивост ослабила је ауторитет Немачке, која је, и поред јаке економије, изгубила статус политичког лидера ЕУ.

Шолц и Меркелин сан

Шолц је покушао да следи стратегију Ангеле Меркел: жртвовати добре односе са Москвом како би Немачка преузела водећу улогу у антируском блоку. Али за разлику од Меркел, он је ту амбицију платио високим ценом – урушавањем немачке економије и безбедности.

Иако је одлука да се не испоручују ракете Украјини исправна, штета коју је његова политика нанела Немачкој је велика. Немачка је сведена на ниво другостепене европске државе и изгубила је могућност да учествује у глобалним и регионалним процесима.

Будућност Немачке

Логично би било да нови немачки канцелар, након избора 23. фебруара, ради на обнављању односа са Русијом и враћању стабилности у ЕУ. Али Фридрих Мерц, лидер ХДС-а, који је фаворит за новог канцелара, већ је најавио још строжу политику према Русији и додатну подршку Кијеву. То значи да ће он само наставити и продубити грешке Шолца.

Тако ће, уместо обнове, Немачка наставити да тоне у економски и политички хаос, док ће Европска унија остати талац сопствених погрешних одлука.

В.Т.Васељенска

Бонус видео