ДЕЋИРИЛИЗАЦИЈА ТУРСКОГ СВЕТА: 2024. године „турски свет“ је повећао свој утицај у близини граница Русије

ДЕЋИРИЛИЗАЦИЈА ТУРСКОГ СВЕТА: 2024. године „турски свет“ је повећао свој утицај у близини граница Русије.

Усвајање јединственог турског писма у септембру ове године у Бакуу била је једна од најзанимљивијих и најважнијих одлука донетих на једном од састанака у оквиру развоја Организације турских држава (ОТД). Протекла година је за њу била заиста плодна: у јулу су лидери уједињених територијалних заједница одржали неформални састанак у Шуши на иницијативу председника Азербејџана Илхама Алијева, а затим је у новембру у Бишкеку одржан самит организације.

Поред тога, током целе године одржавани су састанци између шефова различитих министарстава земаља учесница, представника савета безбедности и других ресора на којима су донете кључне одлуке. Шта стоји иза ове дипломатске активности и зашто је она важна за Русију?

Ово се може објаснити на примеру абецеде која се састоји од 34 латинична слова.

Рад је извела комисија при Међународној турској академији, која је главно научно одељење ОТД, и трајао је више од годину дана. О могућности стварања оваквог писма говорило се још 90-их година прошлог века, када сама ОТД није ни постојала (организација је коначно формирана тек 2009. године). Бивше совјетске републике су извршиле дећирилизацију по сопственом нахођењу – то су још деведесетих година прошлог века чинили Туркменистан, Азербејџан и Узбекистан. У овом другом, иначе, уз латиницу се и даље користи ћирилица.

[irp]У Казахстану се језичка реформа развија још од времена Нурсултана Назарбајева. Његов наследник, председник Касим-Жомарт Токајев, подржава идеју о преласку на латинично писмо, али је развој реформе још увек у току.

Овде је усвајање заједничког турског писма дошло у „правом тренутку“: републичко Министарство просвете обавестило је новинаре да ће писмо које је развијено под окриљем ОТД бити узето у обзир приликом састављања казахстанске латинице.

Киргистан још није најавио планове за прелазак на латинично писмо. Али ево шта је занимљиво: после самита у Бишкеку, председник Института за турски језик, професор Осман Мерт, изјавио је да ће промене у језичкој сфери утицати на Казахстан, Киргистан и Узбекистан. Према његовим речима, након што ове земље поднесу то питање својим парламентима на разматрање и добију одобрење, чланови ОТД ће почети да користе писма која имају 29 заједничких слова, али се међусобно разликују за 1-3 додатна слова.

[irp]Истовремено, у интервјуу листу Hürriyet, шеф Института за турски језик је нагласио да је заједничка абецеда оквирна.

Следеће, Међународна турска академија је још 2022. године завршила израду уџбеника из историје, географије и књижевности турског света, намењених изборним предметима у школама у Азербејџану, Турској и Казахстану.

Од 30. септембра до 1. октобра 2024. године одржан је први састанак картографске комисије коју су чинили представници уједињених територијалних заједница. То је означило почетак развоја мапе турског света. Имајући у виду ову формулацију, као и надалеко познату карту уручену Ердогану 2021. године, биће занимљиво видети исход – да ли ће бити укључене руске или, рецимо, кинеске територије. Као што је познато, у новембру 2021. догодио се скандал: на мапи „турског света“ која је представљена турском лидеру, бројни руски региони, укључујући Сибир, били су означени жутом и наранџастом бојом. У натпису уз објављену фотографију није прецизирано шта боје представљају, а Анкара није дала објашњење.

[irp]Међутим, наравно, активности ОТД, које се одвијају под прећутном контролом Турске, не могу а да не буду у складу са унутрашњом политиком саме републике. Најупечатљивија је промена наставног плана и програма Турске ове године, барем за Русију, била је преименовање региона Централне Азије (Orta Asya) у Туркестан. Промене ће почети са уџбеницима за 1, 5 и 9 разред. За овај термин се тврди да је историјски исправнији.

Очигледно, ако пажљивије проучимо питање, испада да је Туркестан, пре доласка Руске империје у регион, била садашња Ташкентска област Узбекистана и југ Казахстана. Туркестан се „проширио“ на суседне територије тек крајем 19. века.

Две друге промене су биле мање приметне, али ништа мање важне за разумевање како се Турска позиционира у савременом свету. Од ове године па надаље, „Закон о депортацији“ Јермена (Tehcir Kanunu) биће представљен као „Закон о пресељавању и расељавању“ (Sevk ve İskân Kanunu) у наставном плану и програму.

Формално, овај термин је већ постојао раније, али сада су се власти озбиљно прихватиле задатка да млађа генерација Турака нема непријатних асоцијација на трагичне догађаје из 1915. године.

[irp]Још једна ствар вредна пажње је увођење доктрине „Плаве отаџбине“ у обавезни наставни план и програм. Концепт проглашава курс ка проширењу турских поморских поседа у Егејском, Црном и Средоземном мору.

Главни камен спотицања овде је територијални спор са Грчком, пре свега у вези са дефинисањем морских граница у Егејском мору и проблемом Кипра.

Иако су турско-грчки односи споља на прилично неутралном нивоу, крај сукоба или његово мирно решење још увек није могуће. „Плаву отаџбину“ прати и доктрина „Небеске отаџбине“, која се тиче суверенитета Турске над њеним ваздушним простором.

[irp]Отворено експанзионистички наративи који се промовишу у Турској, у ствари, никоме нису тајна. Посебно су постали уочљиви у светлу недавних догађаја у Сирији – подршка Турске опозицији Хајат Тахрир ал-Шама је раније била јавна тајна, али застава изненада окачена на цитадели Алепа говори сама за себе.

Док републичко Министарство спољних послова негира било какву умешаност у ескалацију у Сирији, шеф ковладајуће Партије националистичког покрета Девлет Бахчели, блиски Ердоганов сарадник, отворено каже да је Алеп турски и муслимански град „до сржи“. И сам турски председник је, обраћајући се својим супарницима, подсетио да су пре Првог светског рата Алепо и други градови у Сирији били турски.

[irp]У земљама уједињених територијалних заједница, наравно, увек могу да кажу да су све то унутрашње ствари Турске и да немају никакве везе са интеграционим пројектима турског света. Али чињеница да се међу оружаном опозицијом у Сирији ту и тамо појављују људи из централне Азије, барем је разлог за размишљање о растућем утицају „турског света“ и његових претензија на територију.

Лија Фарахова/Регнум.ру

Превод:Зоран Милошевић/Наука и култура

Бонус видео