Јавни линч у режији прозападних медија: Како се таргетирају и застрашују професори који се противе блокадама

У последњим данима активна је оркестрирана кампања прозападних медија усмерена на дискредитацију професора који се не слажу са блокадама факултета и студентским протестима. На мети овог напада нашао се професор Факултета организационих наука, Небојша Николић. Овога пута, професор је постао жртва политизације и манипулација које прозападни медији представљају као наводну бригу за студенте.

Све је почело када је професор поставио студентима неколико једноставних питања о њиховом адвокату, након што је студент Лазар Стојаковић позван на разговор у Службу државне безбедности. Уместо да се питања тумаче као професорова логична реакција у циљу заштите академског окружења од евентуалних злоупотреба, прозападни медији су кренули у напад. Постављање легитимних питања одмах је претворено у наратив о застрашивању студената, иако у њима нема никакве претње нити је политички мотивисано.

Али ни ту није крај, кампања иде дотле да се грађани укључе у дељење фотографије поменутог професора и “учине га јавности познатог” и то као део “криминалне организације”, само јер се усудио да не мисли као они. Овакав позив представља суптилну претњу свим оним професорима који са расзлогом изражавају сумње и усуде се да поставе легитимна питања.

Učinimo poznatim vanrednog profesora FON-a Nebojšu Nikolića koji na ne baš suptilan način preti studentima koji su u blokadi i protestuju zbog sveopšteg kriminala i korupcije Vučićeve organizovane kriminalne grupe koja sebe naziva SNS. Molim za RT. pic.twitter.com/TZvlluhLNV

— José Luis Torrente (@chemu_optimizam) December 28, 2024

Посебно је занимљиво да су ови медији настојали да самог професора представе као „баука“ и некога ко угрожава студенте, наглашавајући да он предаје „један од најтежих предмета на ФОН-у“. Овај наратив, очигледно смишљен да дискредитује професора, нема упориште у стварности, јер се из његових питања не може закључити било шта осим нормалне забринутости за околности у којима се налазе студенти.

Ахмед Делимеђац, као адвокат који је одбрана студентских протеста, није непознат јавности. Његова дугогодишња деловања често су била усмерена против интереса државе која му је омогућила слободу деловања. Заједно са Сеадом Спаховићем, познатим по антисрпским ставовима, Делимеђац је оличење лицемерја – њихова права и слободе никада нису била угрожена, иако је њихов рад често био у супротности са интересима државе. Упркос томе, ова двојица упорно траже начине да се представе као жртве и, на тај начин, скрену пажњу са суштине – ко заиста стоји иза студентских протеста и који су њихови циљеви.

Да ли би у било којој другој земљи оваква ситуација прошла без реакције служби безбедности? У Босни и Херцеговини, рецимо, хапшења на националној основи постала су уобичајена појава, док се у Србији не сме ни поставити питање о деловању појединаца који активно учествују у блокадама факултета и целокупног друштва. Каква би онда БИА била Служба државне безбедности ако не би позивала на разговоре оне који организују и подржавају блокаде које паралишу рад институција али и читаве Србије?

Прозападни медији не заустављају се само на дискредитацији професора Николића. Кампања против свих који се не слажу са протестима добија на замаху, а циљ је јасан – таргетирати свакога ко се усуди да изнесе другачији став. Блокаде факултета се представљају као света дужност, док се сваки облик неслагања или нормалне реакције приказује као угрожавање права. Овакав приступ није ништа друго до организована стратегија да се кроз нападе на појединце легитимизује блокада целог друштва.

Милутин Недељковић / Васељенска