Како ући у Нову годину без бриге

Како ући у Нову годину без бриге.

Долази Нова година, а многи људи се колебају између наде и стрепње, не знајући шта им она доноси.

Још од времена пандемије ковида кружи карикатура – група људи, уплашена, дугим штапом опрезно отвара врата на којима је исписан број наступајуће године.

Заиста, не знамо шта нам будућност доноси. Можда ће бити боље, а можда неће. Многи људи покушавају да открију шта их чека, обраћајући се видовњацима, врачарама и другим “чудотворцима”, чији приходи брзо расту. На пример, тржиште окултних услуга у Русији се процењује на невероватних 2,4 трилиона рубаља.

Ова потреба да се ослободимо стрепње је разумљива – иако је јасно да ниједан од тих “пророка” није успео да предвиди пандемију или ратове последњих година. Очекивати да ће вам такви људи рећи нешто поуздано о личној судбини било би бесмислено.

Живимо у несигурном и неизвесном свету. Али истина је да никада нисмо ни знали своју будућност – чак ни у мирнијим временима.

Човек је одувек био изложен изненадним недаћама – и одувек је био “изненада смртан”.

Ипак, није тачно да живимо у тежим временима него наши преци.

Људи у прошлости су се редовно суочавали с епидемијама, ратним пљачкама, разбојништвом, неуспелим жетвама и многим другим разлозима због којих су могли доживети страдање и смрт.

Али нису живели у страху. Чистили су шуму, обрађивали земљу, градили куће и храмове, славили свадбе, рађали и васпитавали децу.

Суочавали су се с тешкоћама које ми не можемо ни замислити, али су успевали да преживе и створе земљу у којој ми данас живимо.

Бudućnost je и за њих била тајна, али су живели без покушаја да завире у њу.

Они су стрпљиво подносили садашње тегобе и били спремни да смирено прихвате будуће. Као што каже стара пословица: „Спремај се да умреш, али жито сеј.“

Шта их је одржавало?

Посебан однос према животу, који је био утемељен на вери – став који можемо усвојити и данас.

Људи су били захвални и живот су посматрали као дар. Доброта комшија, топао оброк, кров над главом – све то било је разлог за захвалност Богу и људима.

Знали су да је смиреност велика врлина. Смирен човек не мисли да му је све дато, већ је захвалан за оно што има и не завиди ономе што му недостаје.

Трпљење је било повезано с још једном важном врлином – надом. Надом да ће се видети плодови рада, али и надом у нешто више, у вечни смисао.

Веровали су у Страшни суд – у то да ће на крају свих времена сва добра дела бити препозната и награђена. Њихова вера у васкрсење и вечни живот давала је њиховом постојању дубоки смисао.

Ово није била пука метафора. Вера да Бог руководи историјом и да је све део Његовог плана давала је снагу нашим прецима да поднесу невоље и да се не сломе.

У време социјализма, овакво схватање живота често се критиковало као „пасивност“. Али људи који су градили градове, насељавали сурове крајеве и преживљавали многа страшна искушења били су све само не пасивни. Они су били невероватно издржљиви и енергични.

Можемо им се угледати у нечему суштинском – није важно шта ће нам се десити, већ какав смо човек. Важно је шта смо учинили за друге и какву мисију смо испунили у овом свету.

Нова година је прилика да нађемо утеху у правим стварима – да помогнемо онима који пате, да пружимо подршку слабима и да живимо са осећајем смисла. Само тако ћемо моћи ући у годину без страха и постати бољи и срећнији људи.

Сергеј Худнијев/Взгљад

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео