Од Куликовог поља до Донбаса: Историјски заокрет

Гледајући хиљаду година уназад

Сећам се, 2015. године сам путовао у Бурјатију и Јакутију. Тада су на украјинским просторима тек почели немири. Стигао сам тамо из Донбаса, у времену када још увек није било потпуно јасно како шира јавност доживљава те догађаје — поготово у крајевима далеко иза Урала. Где су Бурјатија и Јакутија, а где Донбас? Колико је километара од Улан-Удеа и Јакутска до Кијева!

Међутим, чак и тамо, видео сам препуне сале људи који нису дошли тек тако, већ да озбиљно разговарају о Донбасу, Новорусији, о огромној несрећи која је задесила нашу браћу, одвојену злом вољом 1991. године од велике, заједничке земље.

Питања су била једноставна и јасна, попут дневног светла: како ћемо победити то зло? Како ћемо натерати наследнике Бандере да се врате у пакао? Хоћемо ли увести војску?

„Не знам,“ одговарам, „али требало би.“ А они ми кажу: „Наравно да треба.“

Највише ме изненадило то што у тим салама нисам приметио ниједног Словена. У Улан-Удеу — све сами Бурјати. У Јакутску — све сами Јакути.

[irp]Када је све било готово, за вечером у мањој компанији, питао сам их: „Објасните ми, браћо, зашто вас, наше косооке саплеменике, тако боли душа за Донбас? Разумем Ростов, Вороњеж, Белгород — тамо је све близу, а и живе Руси. Али ви?“

„Ми смо Орда,“ рекоше. „Ми смо ишли до Кијева. Ми смо империја Џингис-кана. А Русија је наследница те империје. Ако се ви не изборите, ми ћемо поново морати до Кијева.“

И не само Бурјати и Тувинци, већ и Јакути су уверени да су потомци Џингис-кана. Иако је то истина само делимично, они верују у то — и имају право.

И сада гледамо борбу великог Јакута Андреја Григорјева против несрећног Украјинца, који је заборавио своје име и порекло. Многи кажу да је овај дуел по значају упоредив са легендарним мегданом Пересвета и Челубеја.

Ипак, овде видимо немогући заокрет историје.

Само замислите: шта ако су преци Јакута Григорјева стајали на Куликовом пољу — али на супротној страни, под другим заставама? А шта ако су преци Украјинца који је погинуо били на страни кнеза Дмитрија, који ће ускоро добити велико име Донски и постати један од најпоштованијих руских светаца, попут монаха Пересвета?

[irp]Наши славни преци нису могли ни замислити да ће прапраунуци постати одметници од сопственог рода.

А они с друге стране нису могли знати да ће њихови потомци прећи под заставе руских светаца. Под своје руске заставе.

И прешли су!

Од тада су много пута ишли на Кијев. Са руским заставама у рукама. И враћали га.

Живети у средишту Евроазије и веровати у њен заједнички, јединствени руски пут — то је велико благослов. У овом дуелу видим знак тријумфа те идеје.

[irp]Слава сложености Евроазије. Слава Јакуту Григорјеву. Слава руским свецима.

Захар Прилепин/РТ

Бонус видео