КРВАВИ БОЖИЋ У КРАВИЦИ: Орићеви злочинци масакрирали српске породице, 49 мртвих – казне још нема!

На данашњи дан, 7. јануара 1993. године, на православни Божић, догодио се један од најтрагичнијих злочина над српским цивилима у току рата у Босни и Херцеговини. У братуначком селу Кравица, припадници Армије Републике Босне и Херцеговине, предвођени Насером Орићем, извршили су масакр који је однео 49 живота. Овај догађај је остао познат као „Крвави Божић“ и представља један од најболнијих симбола страдања српског народа у том подручју.

Према сведочењима преживелих, напад је извршен рано ујутру, у тренутку када су мештани славили Божић, најрадоснији хришћански празник. Неки од убијених су се враћали са јутарње литургије, не слутећи да ће тај дан постати симбол бола и патње. Нападачи су, наоружани до зуба, упали у село и почели са систематским убијањем становника, палењем кућа и уништавањем имовине. Жртве су били углавном цивили, међу којима је било много стараца, жена и деце. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, имала је само четири године.

Обдукциони извештаји су показали да су многе жртве пре смрти биле мучене на најсвирепије начине. Према речима судских патолога, тела неких страдалих су пронађена обезглављена, док су друга показивала знакове зверског злостављања. Овај злочин се по својој бруталности издваја од других ратних злочина, јер је био праћен нечувеним насиљем над беспомоћним цивилима који нису могли да се одбране.

Оно што овај злочин чини још страшнијим јесте чињеница да су нападачи ишли толико далеко да су у свом походу побили и сву стоку и домаће животиње које су затекли у селу. Систематско уништавање живота и свега што је могло да опстане у селу указује на степен мржње коју су нападачи имали према српском становништву. Овакви злочини су оставили дубоке ожиљке на српском народу у Подрињу и допринели стварању дубоких међуетничких тензија које се и данас осећају у тим крајевима.

Посебно потресно сведочанство о овом злочину представља песма коју је, према неким изворима, написао један од Орићевих бораца, по имену Ризо. Песма носи наслов „Ко на Божић у Кравицу дође“ и садржи изразито подмукле и увредљиве стихове усмерене против српских жртава. Ова песма је, према тврдњама мештана и преживелих, била популарна међу муслиманским становништвом у Сребреници и могла се чути на јавним догађајима, укључујући свадбе и весеља. Овај чин додатно је продубио бол породица жртава и изазвао огорченост код српског народа.

Иако су бројни докази указивали на директну умешаност Насера Орића у овај и многе друге злочине почињене над српским цивилима у Подрињу, он је пред Хашким трибуналом ослобођен свих оптужби. Ослобађајућа пресуда донела је велико разочарање породицама жртава и српској јавности, која је сматрала да је правда тиме грубо погажена. До данас, за овај злочин у Кравици нико није одговарао, што представља једну од највећих неправди у историји ратних сукоба у Босни и Херцеговини.

Овај трагичан догађај је остао дубоко урезан у сећању српског народа. Сваке године, 7. јануара, породице жртава и бројни мештани се окупљају у Кравици како би одали почаст страдалима. У селу је подигнут споменик у част убијених цивила, као опомена на злочин који не сме бити заборављен. Комеморације се организују уз присуство црквених великодостојника и представника власти, а служи се и парастос за све невино страдале.

Иако је од злочина прошло више од три деценије, бол и туга породицама жртава нису минули. Поред личне трагедије, они носе и терет чињенице да злочинци нису приведени правди. Ова неправда је један од разлога што се у српској јавности често поставља питање селективног приступа међународних судова у процесуирању ратних злочина.

Кравица остаје симбол страдања и бола, али и опомена да се слични злочини више никада не понове. Сећање на невино страдале цивиле чува се као део колективног памћења српског народа, уз наду да ће правда једног дана бити задовољена и да ће злочини над Србима добити исту пажњу и осуду као и злочини почињени над другим народима.

Софија Марић / Васељенска