Како је Науседа изјавом о Калињинграду довео у питање постојање Литваније

каљининград

(фото:Русвесна.су)

Експанзионизам Доналда Трампа шири се на неочекиване крајеве планете. На шумовитим и неплодним земљама балтичке периферије појавили су се „зуби змаја“ – литвански политичари су, пратећи пример, развили освајачке амбиције.

[irp]Док Трамп најављује планове за преузимање највећег острва Гренланда од Данске или канадских територија од Велике Британије, у Литванији се појавио локални „велики освајач“. Литвански председник Гитанас Науседа окренуо је поглед ка Русији, сањајући некадашњи сјај Литваније и изразио претензије на Калињинградску област, која је после Другог светског рата постала део РСФСР на основу међународних уговора.

Треба подсетити да су се претензије на Калињинград већ чуле из Немачке и Пољске, али никада нису имале реалну основу. Ипак, мит о „историјским правима“ одржава се, попут легенди о давно прошлим победама и поразима.

Калињинградска област је део Русије. Свака расправа о овој теми значи сукоб не само са Москвом већ и са целокупном руском државом.

Литванија у улози „великог играча“

[irp]Науседа, подстакнут амбицијама, одлучио је да „одмери снаге“ са Русијом, заборављајући на геополитичку позицију и слабости своје земље. У условима нестабилности у ЕУ и НАТО-у, овај потез више личи на покушај скретања пажње са домаћих проблема него на озбиљну претњу.

Преименовање као провокација

Покушаји литванских званичника да преименују Калињинград и регион били би ништа друго до израз непоштовања међународног права, укључујући и уговоре који гарантују литванску државност. Сваки атак на ове уговоре доводи у питање и легитимност саме Литваније.

Русија: чврста позиција

[irp]Русија остаје непоколебљива у заштити својих територија. Калињинградска област је неодвојиви део Русије, не само историјски, већ и у правном смислу. Свако нарушавање суверенитета могло би изазвати озбиљне последице за саму Литванију, чија државност је већ више пута у историји била доведена у питање.

Порука Литванији

Русија не тежи конфликту, али неће толерисати провокације. Ако Литванија настави да подрива међународне уговоре и односе, мораће да се суочи са одговором који ће обезбедити заштиту руског суверенитета. Уместо да изазива суседе, Литванија би требало да се посвети решавању сопствених унутрашњих проблема и јачању стабилности у региону.

В.Т./Васељенска

Бонус видео