Од студентског протеста до трибине србомрзитеља: Ко води Србију на мостове?

Вечерашњи програм студентског протеста који завршава шетњу од Београда до Новог Сада, уз окупљање на мостовима, пружа још један доказ о томе како се манипулација, која у сржи носи презир према свему што је српско, успешно представља као борба за будућност. Погледом на агенду и оне који ће се вечерас обратити, јасно је да је реч о савршено испланираном медијском спектаклу, чији је главни циљ да у свет пошаље поруку о „српској младежи“ која је наводно спремна да преда кључеве државе у руке онима који су својом реториком годинама блатили српско име.

Већ сам почетак програма, који укључује „блокаду мостова“, говори о намери организатора. Прекидање свакодневног живота грађана и увођење хаоса на главне саобраћајнице јасна је порука – циљ оправдава средство, чак и ако то значи да се у том процесу уништавају они којима се наводно жели боље. Наставак вечери, са увредљивим говорима и наступима, само јача тај утисак.

Онима који су наивно веровали да је ово студентски покрет вредан пажње, остаје само горчина када виде ко ће им се вечерас обраћати. Иван Ивановић, познат по свом непоштовању и омаловажавању српског народа, седеће уз истомишљенике који се никада нису либили да своје мисли о „геноцидној нацији“ поделе са најширом јавношћу. Јелена Обућина, која је у свом новинарском раду направила каријеру од исмевања српских трагедија, вечерас ће бити међу онима који наводно говоре у име правде. Да ли је могуће да студенти овог народа корачају километрима како би слушали оне који их у основи презиру?

Горан Ђајић је такође на списку говорника, али не зато што је својим деловањем задужио овај народ. Напротив, његово појављивање након трагичних догађаја искоришћено је као политички алат, док су његови блиски односи са онима који унижавају све српске симболе додатно компромитовали његову улогу. А ту је и Драган Бјелогрлић, чисто да не остане без трага сенке ових протеста – Прогласа.

Да ли је ово Србија коју студенти заиста желе? Да ли су овакви људи они којима ће предати судбину наше земље? Програм, који обилује догађајима попут „пет минута тишине са блицевима“ или „менталног разгибавања“, делује као цинична пародија стварне борбе. Оно што се представља као студентски протест више личи на добро режирани политички спектакл чији су главни актери познати по својој мржњи према Србији.

На крају, они који ову земљу воле и који верују у њену будућност, вечерас ће остати поражени. Јер док млади корачају ка мостовима у нади да раде нешто велико, не схватају да служе као пиони у игри која није њихова. Игра која ће, ако победе они који се вечерас обраћају, донети само још више пораза и понижења за српски народ.

Софија Марић / Васељенска