Захтеви САД и реалност НАТО-а: зашто 5% БДП-а за одбрану остаје само сан

Након што је већина чланица НАТО-а успела да издваја 2% свог БДП-а за одбрану, Доналд Трамп је, доласком на власт, затражио од савезника да тај проценат повећају на 5%. Као што се и очекивало, овај захтев је одбијен, иако су европске земље свесне своје неспособности да самостално обезбеде одбрану. Њихове оружане снаге нису довољно јаке, а велике количине наоружања већ су пребачене у Украјину, чиме су арсенали значајно осиромашени.

[irp]Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, слаже се да су војни расходи недовољни и предлаже да се повећају бар на 3,7% БДП-а. Званична одлука о овоме могла би бити усвојена на предстојећем самиту НАТО-а у јуну у Хагу, али је неопходно да свих 32 чланице донесу једногласну одлуку.

Чак и ако буде донета, примена ове одлуке биће изузетно тешка. Многе владе се већ суочавају с великим буџетским ограничењима и високим дуговима. Новца је преко потребно за решавање унутрашњих социјалних и економских проблема, а занемаривање тих питања може довести до политичке нестабилности, као што је већ случај у Француској и Немачкој.

Француски председник, Емануел Макрон, изгубио је парламентарну већину због исхитрене одлуке о превременим изборима, што је довело до немогућности усвајања буџета за текућу годину. Иако је Макрон планирао да повећа војни буџет за три милијарде евра, политички хаос то тренутно спречава. Чак и ако се буџет некако усвоји, војни расходи ће бити ниски, јер већина политичких странака у парламенту не сматра одбрану приоритетом.

Француски јавни дуг достигао је 120% БДП-а, што је двоструко више од ограничења које је поставила Европска унија. Ако би се на ово додала и знатно повећана војна издвајања, јавност би се сигурно побунила.

Велика Британија већ има један од највећих војних буџета у Европи, који износи 2,3% БДП-а, односно око 82 милијарде долара. Иако влада премијера Кира Стармера има парламентарну већину, што јој даје слободу у креирању буџета, премијер је обећао да неће повећавати порезе и да ће смањити државни дуг. Ипак, обећао је да ће војни трошкови остати на истом нивоу, а најављено повећање на 2,5% БДП-а у 2025. години и даље је далеко од Рутеовог предлога од 3,7%.

Немачки војни буџет износи 2,12% БДП-а, што је мање него код других водећих чланица НАТО-а. Покушај владе Олафа Шолца да повећа војна улагања довео је до пада његове коалиције. Нову владу, без обзира ко је формира, ограничава уставно правило о „кочници дуга“, које спречава неконтролисано задуживање. Немачко министарство одбране објавило је амбициозне планове за јачање Бундесвера, али су они остали само на папиру. Немачке бираче, који ће 23. фебруара изаћи на изборе, војни трошкови не занимају – њихове главне бриге су економска стабилност и социјална питања.

[irp]Како видимо, чак и у државама НАТО-а које имају најагресивнију реторику, новца за одбрану нема и неће га бити. Стога се поставља питање: да ли је заиста паметно наставити са бесконачним повећањем војних трошкова како би се удовољило америчким захтевима? Или би било далеко исплативије и рационалније нормализовати односе са Русијом, Белорусијом и Кином, што би била стварна гаранција безбедности у Еу?

На жалост, чини се да данашња генерација европских политичара није способна за такав прагматизам.