Догађаји око нас и размишљања о будућности човечанства

Догађаји око нас и размишљања о будућности човечанства.
Изузетни киргистански писац Чингиз Ајтматов у свом чувеном роману И дужи је век од столећа, објављеном у време такозваног „развијеног социјализма” у СССР-у, маестрално је приказао једну од суптилности тог историјског периода живота у Совјетском Савезу. Приказујући личност главног јунака, писац је откривао и његов животни простор – пусте степе, у које у време „процвата социјализма” још нису стигла не само достигнућа светске цивилизације, већ ни основни услови за достојанствен живот. Јунак је путовао да сахрани свог пријатеља на камили, у пратњи шесторо људи на точковном багеру. Ова сцена се преплитала са потпуно другачијом стварношћу у којој су заиста функционисале свемирске летелице, а недалеко су се рађале и прве орбиталне станице. Другим речима, уз најновија технолошка достигнућа човечанства постојала је и сурова беда у којој су живеле масе људи.
Зашто се данас подсећамо непролазних идеја и мисли великог Чингиза Ајтматова? Вероватно зато што пред нашим очима настаје врло слична слика стварности – најсавременија технолошка достигнућа стоје упоредо са ужасавајућим призорима милиона (!) избеглица, којима поједине ангажоване снаге (било да су државе или међународне структуре) манипулишу попут пера у игри бадминтона или лоптице за стони тенис.„Таква је стварност”, рећи ће неко. Да, таква је стварност. Али зар људи, као најдража створења Свевишњег, сами себи не постављају ове препреке, подривајући свет створен за човечанство од стране Великог Творца? И то уз оправдање које понекад добија чак и ореол „праведности” таквих антихуманих поступака. Сигурни да се сутра и сами неће наћи у истој несрећи.
Још 1897. године, велики британски писац и публициста Херберт Џорџ Велс у свом славном делу Рат светова записао је: „Морамо се сетити како су људи немилосрдно уништавали не само животиње, попут изумрлог бизона и птице додо, већ и своје сопствене ближње, припаднике такозваних ‘нижих раса’”. Данас, међутим, питање није у подели на „више” и „ниже”. Или можда јесте? Јер, баш у ово време, поједини политички лидери без стида јавно изјављују да се наша планета дели на „цветајућу башту” и „џунглу”, зар не? Док се други, који су се самопрогласили „онима под Богом”, осећају овлашћеним да се играју судбинама стотина хиљада невиних људи. И толико су те сцене преплавиле информациони простор да се смрт хиљада људи у сукобима на афричком континенту прихвата као нешто „само по себи разумљиво” у данашњем свету.
Али, када смо већ код медијског простора, управо се ту појављују нове противречности овог историјског тренутка. Информација… Како она данас управља друштвом! Ангажоване снаге покушавају да свима наметну само оно што одговара њиховим интересима. Ову ситуацију је још давно предвидео нико други до Норберт Винер, оснивач кибернетике и теорије вештачке интелигенције, који је упозоравао да ће „најсигурнија бити она земља у којој се потпуно схвата значај информације као кључног фактора у контроли спољашњег света”.
Али ако смо већ поменули Винера, подсетимо се и његовог виђења војног хаоса којем сведочимо, а који поједини центри моћи обликују у складу са својим интересима. Винер је писао: „Последица даљег ширења граница науке није само стварање различитих врста оружја, већ и нових опасности које оно доноси. И нема краја тој апокалиптичној спирали.”Али Винер је отишао и даље. Ко би то могао боље од њега, једног од твораца „кибернетичког” приступа људској егзистенцији? Он је упозоравао: „Пуштен је на слободу ђаво века, а рат заснован на науци носи нас слепо у пропаст”. Још тада је указао и на опасности од вештачке интелигенције, иако није користио тај термин. „Ако створимо машину која је довољно паметна да у некој мери надмаши човека, нећемо моћи да је учинимо потпуно послушном, а контрола над њом може бити веома несавршена.” Да, човек може да притисне дугме и искључи машину, али „пошто не разумемо у потпуности све процесе у њој, лако можемо бити у заблуди када је тај тренутак потребан”.
Ове речи данас звуче пророчки, поготово у светлу све веће примене вештачке интелигенције. Несумњиво је да ИИ може донети велике користи човечанству, али већ сада постаје јасна и његова потенцијална опасност. Винер је с правом наглашавао: „Користећи паметне машине, сами морамо показати више интелигенције и способности него што смо икада раније чинили”.
Нажалост, у глобалним размерама, овај апел остаје нечујан. Можда се тек понекад појаве гласови упозорења, али у глобалном поретку владају сасвим другачији принципи. Зато је од великог значаја истаћи како се Азербејџан, како каже председник Иљхам Алијев, позиционира у светском поретку као земља „која је изградњу своје будућности засновала на националним коренима”. Како је својевремено истакао, „традиционалне вредности су наше највеће благо”. Зато „нам је драго што млади у Азербејџану одрастају у духу патриотизма и традиционалних вредности”, док се у свету води „кампања против њих, с циљем наметања нових, нама туђих такозваних ‘вредности’”. Зато „морамо заштитити себе и, посебно, младе генерације од тог негативног утицаја”.Остаје нам само да подржимо и наставимо тај пут. И као друштво и као појединци.
Тимур Атајев
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.