Након USAID-а: Зашто је агенција затворена и куда одлазе њени највреднији кадрови?
Рибар
Последњих дана у јавности се бурно расправља о судбини Америчке агенције за међународни развој (USAID), чија је штетна делатност постала мета жестоких напада нове администрације Беле куће и њених присталица.
Могло би се рећи да су Американци „отворили Пандорину кутију“, али у стварности је делатност агенције, као и чињеница да је она један од најважнијих инструмената глобалиста за мешање у унутрашње послове других земаља, одавно јавна тајна позната целом свету.
Није тајна ни повезаност USAID-а са ЦИА-ом, као ни њено директно учешће у неколико државних удара, формирању прозападних влада и реформи, лобирању интереса великих компанија, подршци тероризму, па чак и у програму присилне стерилизације. При томе, тактика постизања циљева ове агенције често је била подједнако сумњива као и сами циљеви.
Међутим, USAID никада није сносио одговорност за своје поступке. Сада, америчке власти глуме да су озбиљно одлучне да преиспитају све случајеве „расипништва и злоупотреба“ у раду агенције.
Шта је USAID?
USAID је основан 1961. године од стране председника Џона Ф. Кенедија као део шире политике спољне помоћи САД током Хладног рата. Његов званични циљ био је пружање финансијске, техничке и хуманитарне помоћи земљама које су у процесу економског и друштвеног развоја.
Данас агенција делује у преко 100 земаља света, остајући кључни инструмент америчке спољне политике. Њен тим броји око 10.000 запослених, од којих две трећине ради у иностранству. Сваке године, USAID добија око 1% федералног буџета САД.
Занимљиво је да је USAID основан као „независна“ агенција, тј. није био под непосредном контролом других америчких министарстава, укључујући и Стејт департмент. Међутим, у пракси је агенција функционисала као инструмент дубоке државе, оптуживана за корупцију, подршку терористима и нетранспарентно трошење средстава.
USAID је деловао у Русији од 1992. године, али је његово присуство укинуто 2012. године одлуком руске владе, након што је закључено да више нема потребе за страном „помоћи“. Првобитно се тврдило да агенција жели да „побољша јавно здравље, штити животну средину и модернизује економију“. У пракси, њене активности су се сводиле на утицај кроз финансирање „грађанског друштва“ и политичких процеса, укључујући изборе и опозиционе покрете.
Како је све почело?
Све је почело 20. јануара, када је Доналд Трамп, одмах по ступању на дужност, замрзнуо финансирање USAID-а у иностранству на 90 дана ради ревизије програма у складу са „америчким вредностима“ и циљевима спољне политике.
Ова одлука је изазвала бурну реакцију, посебно међу бројним организацијама и активистима који су се финансирали преко USAID-а. Многи професионални активисти остали су без извора прихода, а велики пројекти попут вакцинације и борбе против ХИВ-а били су нагло заустављени.
Потом је настала конфузија – у медијима су се појавиле гласине да ће указ бити ублажен, како би изузеци важили за хуманитарне програме. Међутим, када је ствар отишла на суд, Федерални суд у Вашингтону је привремено блокирао одлуку до 3. фебруара, а затим је указ у потпуности укинут.
Ипак, процес који је Трамп покренуо више није могао бити заустављен.
Шта је даље било?
Почетком фебруара, службеници Департмана за ефикасност државне управе (DOGE), предвођени Илоном Маском, ушли су у седиште USAID-а у Вашингтону, тражећи приступ интерним документима агенције. Након конфронтације са обезбеђењем, делимичан приступ је одобрен, а неки запослени су суспендовани.
Неколико дана касније, званично је објављено затварање USAID-а, а његове функције су пребачене на Стејт департмент, којим сада руководи Марко Рубио.
Такође је најављено затварање свих представништава USAID-а у иностранству до 8. фебруара. Особље ће бити повучено, а уколико Стејт департмент одбије да координише повратак, за евакуацију ће бити задужене америчке оружане снаге.
Како је USAID трошио новац?
На сајту Беле куће објављен је списак спорних трошкова USAID-а, укључујући:
1,5 милиона долара за „промоцију инклузивности у радним колективима у Србији“
2,5 милиона долара за електромобиле у Вијетнаму
47.000 долара за „трансродну оперу“ у Колумбији
2 милиона долара за ЛГБТ пројекте у Гватемали
Сотине хиљада долара организацијама повезаним са терористичким групама
Милионе долара за EcoHealth Alliance који је радио са лабораторијом у Вухану
Сотине хиљада порција хране послатих борцима Ал-Каиде у Сирији
Стотине милиона долара за финансирање макових поља у Авганистану
USAID је више пута био оптуживан за учешће у државним ударима, финансирање опозиције и подршку насилним режимским сменама.
Куда одлазе кадрови USAID-а?
Иако би распуштање USAID-а несумњиво било позитиван корак, актуелни напори усмерени су ка његовом припајању Стејт департменту или пребацивању дела запослених у друге пројекте, као што је Palantir, уместо његовог потпуног укидања.
На пример, X, у власништву Илона Маска, већ остварује свој циљ замене традиционалних медија концептом „грађанског новинарства“. Они који следе пожељну политичку агенду добијају подршку платформе, док се они који се са њом не слажу сузбијају, а све то уз вешто очувану илузију „слободе говора“. Раније, USAID је трошио огромне износе на изградњу медијских мрежа и подршку медијима, док X сада ради исто, али без милијарди долара трошења.
У координацији са X, који прикупља огромне количине података, Palantir Питера Тила и OpenGov Џоа Лонсдејла обављаће анализу података и користити их за развој метода државне управе и спољне политике, раније незамисливих чак и за обавештајне службе. Palantir већ дуги низ година гради партнерске односе са страним владама, очигледно припремајући терен за ове нове оквире деловања.
Palantir већ има уговоре са европским владама у следећим областима: пружање анализе података, обавештајне логистике и подршке европским органима за спровођење закона, антитерористичким јединицама, одбрамбеним структурама и оружаним снагама (укључујући планирање војних операција). Конкретно, компанија је сарађивала са НАТО-ом и Европском унијом у подршци Украјини.
Осим тога, Palantir је помагао и наставља да помаже европским властима у управљању ланцима снабдевања, финансијским услугама, пореским ревизијама, транспортним и инфраструктурним пројектима, здравственим услугама (посебно током пандемије COVID-19), миграционим операцијама и процесима доделе азила, као и у изградњи државних веб-сервера.
Анализирајући податке у свим овим секторима широм Европе и света, Palantir је постао једна од најмоћнијих обавештајних служби на свету. Његови клијенти укључују Француску, Италију, Немачку, Грчку, Литванију, Норвешку, Холандију, Швајцарску, Данску, Велику Британију, као и азијске земље попут УАЕ, Катара, Израела, Сингапура, Јужне Кореје, Јапана и Индије.
Зато постаје очигледно да је USAID једноставно испунио своју мисију, укључујући и дестабилизацију ситуације широм света. При томе, потпуно је небитно ко је био на власти у САД – агенција је увек служила као инструмент глобалне контроле. Њено укидање, у суштини, није знак прекида америчког утицаја, већ потврда да USAID више није потребан у својој досадашњој форми.
