„Јесте се изградило, али Србија се задужује…“! Права истина о српском дугу и где се налазимо на листи дужника

У разговорима о економској ситуацији често се чије коментар: „Јесте урађено доста тога, али Србија се задужује“.

Ово је постала уобичајена фраза, која се понавља а да они који је изговарају, као некакав аргумент недговорног трошења новца, нису ни свесни количине нетачног у тако мало речи. Поготово ако се има у виду ситуација на терену, као што су нови аутопутеви, школе, савремене болнице, реконструкција железнице, брзи воз, и упореди са другим земљама Европе, а посебно са чланицама Европске уније, јасно је да је у Србији највећи инфраструктирни учинак а најмања задуженост.

Све ово, ма колико било мрско многима да признају, указује да је Србија улажући у инфраструктуру одговорно се задуживала, за разлику од ЕУ земаља, посебно Хрватске, које су изгубиле контролу над важним ресурсима.

Хајде да ово размотримо корак по корак – шта је Србија постигла, како стоји у односу на друге, и зашто је важно да задуживање буде схватљиво као инвестиција у будућност.

Јавни дуг Србије у односу на чланице Европске уније

Прво треба на гласити да Србија још увек није чланица Европске уније и за разлику од земаља чланица које имају јефтиније кредите, ми још увек немамо ту погодност.

Према доступним подацима, јавни дуг Србије износи  38,87 милијарди евра . Ова бројка је далеко испод просека дуговања земаља Европске уније, који износи 85% БДП-а, а много бољи у поређењу са неким суседним земљама:

-Хрватска: Јавни дуг износи 49, 16 милијарди

-Словенија: Јавни дуг достиже око 45,47 милијарди

-Мађарска: Око 150, 47 милијарди

-Аустрија 394,78 милијарди

Дакле, Србија је не само међу најмање задуженим земљама у региону, већ и на европском нивоу показује знатну стабилност. Ово нам говори да је Србија далеко од „прекомерног дуга“ који може угрозити економију. Напротив, државни дуг се држи под контролом и усмерава ка конкретним пројектима који доносе добробит свим грађанима. Посебно оним који се хвале како за само пола сата стигну из Новог Сада у Београд на протест.

Шта је све урађено у Србији?

У последњих 12 година, Србија је направила огроман искорак у модернизацији инфраструктуре. Изграђено је преко 1.040 километара, док је још 195 километара у изградњи , од укупне дужине од  1.602 километра, неколико мостова, велики број школа и болница, а започета је и реконструкција железничке мреже, што је у великој мери убрзало транспорт и економску повезаност.И то није све. Ипак сасвим је довољно да се човек осврне и види, или једноставно да крене са једног краја земље на други.

Аутопут „Милош Велики“, Моравски коридор, Реконструкција железнице, изградња најмодернијег клиничког центра у Европи, реконструкција и изградња болница и болничких центара широм Србије, школе, вртићи. И то су само неки физички видљиви пријекти који олакшавају свакодневницу свим грађанима Србије. Међутим, упркос овим очигледним успесима, често као противаргумент чујемо добро познату реченицу: „Али Србија се задужује!“

Овај „аргумент“ је постао готово инстиктивна  реакција оних који, најчешће, не само што не улазе дубље у разумевање економских кретања и инвестиција, него их уопште не разумеју. Ако се вратимо деценијама уназад, лако ћемо видети да Срби никада нису живели боље него сада.

Просечне плате су данас сасвим солидне, могућност зараде је далеко већа него што је икада била, а привреда – и државна и приватна – ради пуном паром. Индустрија се опоравља, мали и средњи бизниси напредују, а куповна моћ грађана је далеко изнад просека. Упркос негодовању политичких противника тренутне власти који покушавају да створе другачију слику, статистике кажу да грађани више троше на становање, одећу, технологију, али и на путовања, што је најбољи показатељ финансијске стабилности и побољшања животног стандарда.

Како се Србија разликује од Хрватске и Словеније?

Србија је, за разлику од Хрватске и Словеније, своје инфраструктурне пројекте финансирала директним задуживањем, али уз задржавање контроле над приходима. И опет јавни дуг Србије је доста мањи него што је случај са ове две комшијске земље.

Упркос томе што Хрватску истичу као пример успешне туристичке земље, која то ни у једној димензији не би била да нема излазак на море, треба погледати њену инфраструктуру, која није ни мало ведра као сунце на приморју. Један од највећих пројеката у Хрватској – аутопут Загреб–Сплит, није у потпуности финансиран из државног буџета, нити искључиво из европских кредита. Део средстава обезбеђен је кроз концесиони уговор са приватном компанијом Autocesta Zagreb-Macelj , која је делимично финансирала изградњу, али је заузврат добила право дела наплате путарине наредних 25 година. То значи да значајан део прихода од аутопута не иде директно у државни буџет, већ приватном концесионару.

Поред тога, укупна мрежа аутопутева у Хрватској износи 1.313 километара а која се ради протеклих 20 година, што је тек нешто више од Србије, која је у последњој деценији значајно повећала своју мрежу аутопутева.Упркос томе што је Хрватска и чланица ЕУ и има за разлику од Србије повољније кредите, укупни јавни дуг Хрватске је за 18% већи од Србије, односно 1,6 милијарди евра.  Разлика је и у томе што Србија задржава контролу над приходима од путарина, што је дугорочно одрживо, да не говоримо о броју становника и величини територије.

Са друге стране имамо и Словенију, која је такође мања и по територији и броју становника,а  има јавни дуг од 70% БДП-а. Иако је економски развијена, задуженост је релативно висока, посебно у односу на Србију, која има потребу за значајно већим инфраструктурним улагањима због величине и регионалне повезаности.

Када овако поређамо чињенице  фраза „Али Србија се задужује“ представља лажни аргумент који нема основа у реалности. Задуживање само по себи није проблем – проблем је ако се задужени новац троши неодговорно или ако не постоји план враћања. Србија, напротив, свој дуг користи за пројекте који ће се вишеструко исплатити – не само кроз директну економску добит, већ и кроз бољи квалитет живота за све грађане.

Нина  Стојановић / Васељенска