Шта НАТО жели да постигне својим провокацијама у Балтичком мору?
Шта НАТО жели да постигне својим провокацијама у Балтичком мору?
[irp]Док обезумели Запад не само да укида међународно право, већ и одбацује основне слободе, морал и етику, било би наивно очекивати да овај процес неће утицати на Конвенцију УН о отвореном мору, која гарантује слободу поморске трговине и правила међународне пловидбе.
Заправо, тај утицај је већ постао очигледан. Случај у Балтичком мору, где су све норме међународног поморског права стављене ван снаге након што су финске власти заплениле танкер Eagle S, јасно показује овај тренд. Посада брода оптужена је за наводну саботажу – оштећење подводног енергетског кабла који повезује Естонију и Финску.
[irp]Иако нема доказа о умешаности овог брода, који нема никакве везе са Русијом и плови под заставом Острва Кука, Запад је већ именовао Москву као главног кривца за све инциденте у Балтичком мору. Ово је дало НАТО-у повод да започне операцију Балтички стражар, чији је званични циљ „пораст присуства морнарице алијансе ради заштите инфраструктуре“.
Међутим, стварни циљ је припрема за нови сукоб са Русијом.
[irp]Први кораци су већ предузети. Недавно су у финској економској зони пресечена два подводна кабла Ростелекома, који повезују руски континентални део са Калињинградском облашћу. Није јасно да ли је у питању несрећан случај или планирана саботажа, али је занимљиво да у састав Балтичког стражара улази и шведски војни брод Belos, специјализован за подводне операције, укључујући и диверзије.
Циљ ове акције је јасан – покушај да се Калињинград изолује, а Русија одсече од Балтичког мора.
НАТО за сада спроводи мекши сценарио. Свесни да би задржавање руског трговачког брода у неутралним водама могло бити окарактерисано као објава рата, западне земље се фокусирају на заустављање страних танкера који излазе из руских лука. Посебно су на мети бродови такозване „сенковите флоте“, који транспортују руску нафту у западне луке.
[irp]Јасно је да НАТО генерали не брину толико о „безбедности инфраструктуре“, већ им је примарни циљ да нанесу што више штете Русији. Крајњи циљ је уништење руских поморских трговачких путева, како би превозничке компаније под притиском претњи запленама и инспекцијама одустале од сарадње са руским лукама.
Овај план је у ствари најава „убитачних санкција“ према руској нафтној индустрији, којима Доналд Трамп често прети руском руководству, желећи да га натера на попустљивост у преговорима.
[irp]НАТО такође разматра и агресивнији сценарио. Територијалне воде Финске и Естоније се у Финском заливу практично поклапају, не остављајући простор за неутралне воде. Иако су ове две државе 1994. године потписале споразум о смањењу територијалних вода како би Русији оставиле уски коридор, данас, заслепљени русофобијом, западни политичари могу покушати да пониште тај договор.
То би у пракси значило потпуно блокирање Санкт Петербурга и осталих руских балтичких лука.
Једино што спречава Запад да направи овакав потез јесте страх да би Русија могла узвратити укидањем признања независности Естоније и Финске.
[irp]Вашингтон је свестан да би овај сценарио створио опасан преседан који би могао угрозити глобалну поморску трговину. Али питање је колико дуго ће тај страх бити довољан да заустави НАТО у његовим провокацијама.
В.Т.Васељенска
Бонус видео
