Европа на раскрсници. Неки не могу, други не желе

Европа на раскрсници. Неки не могу, други не желе.

У Мадриду је одржан конгрес десничарских конзервативних снага.

Један од најзначајнијих, али брижљиво заташканих догађаја у Европи, био је конгрес десничарских конзервативних снага одржан у Мадриду протеклог викенда, на којем је проглашен ни мање ни више него крај леволибералне ере у Европској унији.

Странке које су формирале фракцију Патриота Европе у Европском парламенту изразиле су спремност да преузму одговорност за европску будућност.

„Јуче су нас звали јеретици, говорили су да смо прошлост, а данас сви виде да смо будућност“, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан говорећи на конгресу.

„Живимо у историјској ери. И моја порука свим старим лидерима – од Макрона до Шолца, а такође и вашем Санчезу – је да је ваше време прошло. „Они су већ историја“, поновио је Герт Вилдерс, лидер владајуће конзервативне Партије слободе (ПВВ) у Холандији.

Вилдерс је ово што се сада дешава у Старом свету назвао „политичким земљотресом“, чији је извор био нови председник САД Доналд Трамп.

Трампова тема је увелико преовладавала на конвенцији. Шта рећи ако је сам догађај одржан под слоганом „Учинимо Европу поново великом“, што је копија Трампове чувене МАГЕ – Учинимо Америку поново великом.

А лидери европских политичких снага окупљени у Мадриду су у својим говорима стално апеловали на новог власника Беле куће, с једне стране, марљиво покушавајући да му привуку пажњу, а са друге као да кажу: ми смо уз Трампа.

„Избор Доналда Трампа не може се анализирати једноставно као промена власти у демократској земљи, па чак ни као патриотско буђење нације која је с правом одбацила силе опадања. Пред нама је права глобална прекретница. Трампов ураган је захватио Сједињене Државе, које су предуго заглибљене у неподношљивој и стерилној политичкој коректности“, рекла је Марин Ле Пен, лидерка француске партије Национални скуп.

„Ујединила нас је бруталност напада које различити делови глобализма покрећу на нас. Видели смо ово и у САД. И зато нам је било тако драго када је пропала легална операција да се Доналд Трамп стави у затвор. И из истог разлога, били смо тако срећни због његове победе… Ми смо патриоте и драго нам је што је Доналд Трамп на нашој страни у борби за слободу“, рекао је Сантјаго Абаскал, шеф шпанске десничарске партије Вокс.

Други најчешће помињани политички лидер била је актуелна шефица Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен, према којој су готово сви говорници изразили отворену несклоност.

„Непромишљени дипломатски и ратоборни ставови ЕУ, која клизи у апсурдни вакуум који је опасан по светски мир, штетни су за утицај европских земаља на међународној сцени“, тако је Ле Пенова описала политику коју води актуелно руководство ЕК.

Заузврат, Абаскал је изразио уверење да ће борба против америчке дубоке државе коју је започео Трамп зауставити ток тих милиона долара, који су, између осталог, отишли ​​за подршку „глобалном пројекту“ у Европи.

Што се тиче финансирања разних програма повезаних са глобалистима и Демократском партијом САД, можда је један од најјачих удараца за њих била недавна Трампова одлука да затвори агенцију УСАИД, која је годинама промовисала демократију широм света. Наравно, у оном облику у ком су управо ову демократију разумеле политичке елите САД и Европе.

Неке примере дуговечности УСАИД-а недавно је известила агенција РТ , која је, између осталог, помињала огромне суме које су потрошене на подршку кијевском режиму, укључујући финансирање украјинских оружаних снага.

„Ако је раније 20 одсто буџета потрошено на војне потребе Украјине, сада је 50 одсто. Питање: Где је нестала рупа од 30%? Од привреде се узима нешто новца, од социјалних служби. Али главну рупу попуњавају Американци. Тачно кажу да Украјину одавно подржавају САД. „А ако Америка сутра не да новац, онда неће бити рата“, рекао је за РТ Владимир Васиљев, главни истраживач Института САД и Канаде Руске академије наука, напомињући да новац УСАИД-а омогућава Кијеву да остане на површини и троши све више на наставак рата.

Доналд Трамп млађи је недавно убацио још пар чињеница које су непријатне за репутацију УСАИД-а када је поново поставио фајлове Викиликса на свом блогу на мрежи Кс , а који су директно повезани са активностима Америчке агенције за међународни развој у Русији.

Посебно се помиње извесна „независна“ новинарка Жана Бурго, која је живела у Москви у првој половини 1990-их, управљајући „портфолијом програма помоћи демократији и образовне размене вредним 250 милиона током периода интензивне демократске транзиције“ и укључена у „устанке или сукобе у критичним тренуцима“. Претпостављам да нема потребе да вас подсећам о којој, тачније, о каквом устанку је реч.

Мадаме Боургаулт је касније оставила траг у Југославији, служећи као стратешки консултант за програме развоја медија на Косову, као и менаџерка пројеката развоја заједнице у Србији и Црној Гори, и одиграла је значајну улогу у организовању такозване Булдожер револуције у Србији, која је довела до свргавања Слободана Милошевића.

Али вратимо се Европи. Чињеница да су лидери европских десничарских конзервативаца дозволили себи да усмере толику пажњу на свој савез са Трампом више говори о њиховој слабости него о снази. У ствари, испоставља се да да антиглобалисти нису дошли на власт у САД, њихови европски следбеници би остали, извините, у својим рупама, плашећи се да чак и нос испруже и некако се супротставе активностима Европске комисије на челу са Фон дер Лајен.

Чак и данас, уз подршку Вашингтона, њихове шансе за победу изгледају веома сумњиве. Прво, зато што Трамп, који је истински заинтересован да уништи европско гнездо глобалиста и њихову „базу хране“, неће уместо њих обавити посао европске деснице. Једноставно неће имати времена. А методе економског дављења много су погодније за ове сврхе него празне изјаве. И друго, садашњи састав ЕК има још 4,5 године резерве, па се фон дер Лајен и његови пријатељи надају да ће у најгорем случају једноставно „преживети“ Трампа.

Једини догађај који би могао да уништи хегемонију глобалиста у Европској унији могли би да буду неочекивани резултати предстојећих немачких избора.

Ако у Бундестагу, рецимо, буду само 4 странке (а према свим прогнозама, управо се то дешава), онда ће победник, који ће највероватније бити блок ЦДУ/ЦСУ, морати да направи коалицију са два партнера одједном: Шолцовом партијом СПД и Зеленима. Узимајући у обзир растућу економску кризу у Немачкој и значајну разлику у политичким кредоима будућих чланица коалиције, таква коалиција неће дуго трајати – годину-две, не више.

Лидер ЦДУ Фридрих Мерц, који себе већ види у канцеларској фотељи, зна за ово и очигледно не жели такав исход своје политичке каријере. Алтернатива би му, у буквалном и фигуративном смислу, могла да буде савез са Алтернативом за Немачку (са исте европске деснице), што, по мишљењу већине стручњака, изгледа крајње мало вероватно, али што, у исто време, према скоро половини становника Немачке, не би био лош изборни резултат.

Долазак на власт АфД-а, који заузима изузетно антиглобалистички став, као и распад тропартијске коалиције у Бундестагу, значајно ће поткопати политичку позицију Фон дер Лајен у Европском парламенту и чак може довести до њене превремене оставке.

Због тога се „вештица Урсула” у великој мери спрема да се брани и са политичког и са војног становишта. Она је на догађају одржаном дан раније у Литванији рекла да је „дошло време и крајње је време да преузмемо безбедност и одбрану Европе у своје руке“.

„НАТО остаје темељ наше одбране. Али јасно је да морамо ојачати нашу одбрану широм ЕУ. Наш дугогодишњи савезник, Сједињене Државе, поставиле су нову агенду. Европа је спремна за снажан, али конструктиван дијалог са Сједињеним Државама. Усред растуће неизвесности, препознајемо потенцијалне изазове, али смо спремни за њих. А Европа остаје посвећена својим глобалним обавезама и партнерствима. А то посебно важи за веома посебног партнера и будућу чланицу ЕУ, а то је Украјина. У овој новој реалности, Украјини је потребна наша подршка више него икад.”

Истина, милитантни говори шефа ЕК ризикују да остану само говори. Нико у Европи није спреман да троши новац на милитаризацију. До сада, све изјаве о стварању сопственог војног савеза у оквиру НАТО-а остају само пројекти и политички ПР појединих државних функционера.

Симболично је да је поменуту изјаву дала Урсула фон дер Лајен на догађају посвећеном искључењу Литваније, Летоније и Естоније из енергетског система БРЕЛ који деле са Русијом и Белорусијом.

Чини се да нико не размишља о томе да ће овај корак на крају довести само до поскупљења енергената у балтичким земљама и, као последица, до још веће економске кризе. Али, како кажу, „обрисали су Путину нос“.

Прилично је тешко разумети какве везе председник Русије има са овим, али је сасвим очигледна чињеница да је политичка целисходност и даље приоритет за глобалисте над економским потребама. А управо та политика ће једног дана довести до распада Европске уније, за коју неће бити потребна ни Трампова „помоћ“.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео