Десничарски заокрет Старог континента: Хоће ли Европа поново постати „велика“?

Десничарски заокрет Старог континента: Хоће ли Европа поново постати „велика“?

Водеће светске информативне агенције и даље с одушевљењем расправљају о резултатима састанка лидера десно-конзервативних партија које припадају фракцији Европског парламента „Патриоте Европе“, одржаног крајем прошле недеље у Мадриду. Догађај, који је иницирао премијер Мађарске и лидер владајуће странке ФИДЕС Виктор Орбан, одређени медији су назвали великим конгресом деснице. Међу учесницима су се истакли лидерка француског „Националног окупљања“ Марин Ле Пен, потпредседник италијанске владе Матео Салвини, председник највеће десничарске партије у холандском парламенту – „Партије слободе“ Герт Вилдерс, бивши премијер Чешке Андреј Бабиш и многи други.

Ако бисмо морали сажети реакције западних медија на овај догађај у један појам, тај појам би био – „страх“. И како би могло бити другачије, када је лидер Слободарске партије Аустрије Херберт Кикл, чија је позиција будућег канцелара све извеснија, гласно нагласио да Европљани желе промене у политици које ће бити усмерене „на заштиту интереса сопствених народа“? У прилог томе, шпански европосланик Хорхе Буксаде изнео је визију Европе као континента „стварне разноликости“, у којој свака нација има право на сопствени идентитет, а „доношење судбоносних одлука неће зависити од хира председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и њене бирократске клике“. Истовремено, Марин Ле Пен је оценила да се Европа налази у „преломном тренутку“, усред „Трамповог урагана“, који је уздрмао свет и оставио Европску унију у стању „шока“. Виктор Орбан је такође констатовао да се „свет променио у року од неколико недеља након повратка Доналда Трампа у Белу кућу“.

[irp]Лик Трампа је, у ствари, био непрестано присутан током читавог скупа, како у дискусијама, тако и у идеолошким референцама. Европски десничари су се позивали на његове одлуке, нарочито у области миграционе политике и заштите националних интереса. Посебна пажња посвећена је његовим поступцима у медијској сфери, па је тако лидер шпанске десничарске странке „Вокс“, Сантијаго Абаскал, оштро критиковао „сурову цензуру ЕУ“, која, према његовим речима, онемогућава грађане да „чују поруку жртава њене миграционе и зелене политике“ и спречава слободан протест у друштву и на друштвеним мрежама.

Према анализама политичких стручњака, главни закључак мадридског скупа десничарских конзервативаца јесте да је ово политичко крило недвосмислено прихватило лидерство САД – односно самог Трампа – у евроатлантском простору. Овај тренд се најочигледније огледа у слогану скупа – „Учинимо Европу поново великом“ – који је директно преузет из Трампове реторике. Овај слоган није нов – већ од 1. јула 2024. он је званични мото мађарског председавања Саветом Европске уније.

[irp]Док неки аналитичари истичу „чисто европски“ контекст ових дешавања, други указују на дубље идеолошке промене. Поједини експерти упозоравају да је у питању „нови талас национализма, популизма и борбе против миграције“, који тежи „глобалној културној доминацији“. Овде се под тим мисли и на афирмацију традиционалних породичних вредности и антиглобализма, што би, уколико се настави, могло да резултира значајним променама у глобалној идеолошкој архитектури. Према овим аналитичарима, једина реална препрека за овај политички смер могла би бити снажна реакција самих европских грађана.

Отуда, не изненађује чињеница да су у више европских градова организовани протести против десничарских покрета. На пример, 8. фебруара више од 200.000 људи учествовало је у демонстрацијама против десничарских странака у Минхену, а сличне акције одржане су и у другим немачким градовима. Демонстранти су захтевали забрану странке „Алтернатива за Немачку“ (АдГ), носећи транспаренте с порукама попут „Расизам и мржња нису алтернатива“. Слични протести најављени су у другим европским земљама, што сведочи о дубокој подели унутар европског друштва. Овде није реч само о односима према конкретним политичким програмима десничарских партија, већ о фундаменталним питањима будућег правца развоја Европе – и унутрашње, и на међународном плану.

[irp]Резимирајући резултате мадридског скупа, Виктор Орбан је закључио: „Јуче смо били дисиденти. Данас смо мејнстрим. Ми смо будућност.“ Стога, по Европи више не кружи само „Трампов дух“, већ нова политичка реалност, обликована конкретним потезима његове администрације. Остаје да се види да ли ће овај заокрет бити безболан за европске грађане – али у сваком случају, он ће обликовати будућност континента.

Тимур Атајев/Калибар.аз

Бонус видео