Како пензиона реформа у Великој Британији може скратити живот стараца

Како пензиона реформа у Великој Британији може скратити живот стараца.

Да бисте боље разумели суштину енглеске „хуманости“, мораћете да се упознате са неколико цифара…

За почетак, овим:

Од укупног броја становника Велике Британије, који износи 68 милиона, званично запослених у земљи је око 43 милиона (64%), пензионера је 18 милиона (26%), а званично незапослених (тј. оних који се воде на бироу) око 4 милиона (око 6%).

Затим, овим цифрама…

Главне ставке расхода Велике Британије, без обзира на то шта год ко говорио о „Англосаксонцима“, имају изразито социјални карактер (пример буџета за 2025. годину):

Расходи за пензије и социјална давања – 379 милијарди фунти
Здравство – 277 милијарди фунти
Образовање – 146 милијарди фунти
Камате на државни дуг и додатна задуживања – 126 милијарди фунти
Одбрана – 83 милијарде фунти (4,5 пута мање од пензија)
Транспорт – 66 милијарди фунти
Расходи за јавни ред и мир – 55 милијарди фунти
Подршка економији (индустрија и пољопривреда) – 51 милијарда фунти
Државне социјалне услуге – 51 милијарда фунти
Становање и комуналне услуге – 44 милијарде фунти
Остало – ситнице…

Као што се јасно види, Британци су у „ратном заносу“ само на речима. У стварности, њихов буџет је снажно усмерен на социјалну политику.

Проблем буџетског дефицита

Ипак, буџетски дефицит Велике Британије за ову годину процењује се на 106 милијарди фунти, што је 19 милијарди више него прошле године (2024).

У таквој ситуацији разумљиво је зашто влада жели да смањи дефицит. Начини на које то планира, међутим, нису свима јасни. Нарочито један.

Промена пензионог закона

Прошле године измењен је пензиони закон Велике Британије, према којем су пензије у тој земљи наследне.

Од априла 2027. године пензије ће бити преношене наследницима без плаћања пореза на доходак само ако пензионер премине пре 75. године. Ако настави да живи након 75. године, по његовој смрти држава ће узети од 45 до 95% наследне пензије кроз порезе.

Како то изгледа у пракси?

Без улажења у све специфичности британског пензионог система, поједноставимо: просечна пензија у Великој Британији износи између 1000 и 1200 фунти месечно (државна је око 800 фунти + 4,4 фунта за сваку годину рада преко 11 година радног стажа). Тако да, у зависности од зараде и старосне границе за одлазак у пензију, на рачуну пензионера може се наћи између 200.000 и 500.000 фунти, које наследници тренутно могу добити у целости, без одбитка. Али април 2027. године, ма колико нам сада деловао далеко, приближава се сваког дана.

[irp]Због ових промена, деца и унуци су у дилеми: или ће добити само део наследства (у најбољем случају), или ће добити све – ако пензионер не „поживи предуго“.

Да би се добило што више, морало би се „пожурити“ са одласком бака и дека у други свет.

Асистирана смрт – решење за вишак пензионера?

Како? Помоћу института „асистиране смрти“, који легализује одлазак особе из живота пред навршених 75 година.

Овде се јавља дилема.

Закон о „асистираном одласку из живота“ предвиђа помоћ у смрти за терминално болесне особе, којима је остало мање од шест месеци живота.

[irp]Али шта ако бака није неизлечиво болесна? Или је чак здравија од својих унука? Шта онда?

Човек је, ипак, смртан. Неће ли се десити да иначе сасвим здрав деда доживи „несрећу“ одмах након 75. рођендана? Можете ли замислити какав би то проблем направило његовим наследницима!?

Страх старих – ко ће победити?

Ова законска измена највише је узнемирила саме пензионере, који не желе да их њихови потомци проклињу јер су „проживели превише дуго“.

Суочени су са страшним питањем: треба ли наставити живот као да се ништа није променило, ако имате 74 године и породицу, или „умрети зарад унука“, штедећи им десетине, ако не и стотине хиљада фунти?

[irp]Бака би желела да још поживи. Али њени унуци би можда више волели да је не виде више међу живима.

Чија ће жеља на крају бити јача?

Сада вам је можда јасније зашто је у Великој Британији нагло порастао интерес за роман Пушкина „Евгеније Оњегин“…

„Али, Боже мој, каква мука
Са болним седети дан и ноћ,
Не одступајући ни корака проч!
Какво подло лукавство – забављати полумртвог,
Дотеривати му јастуке,
Са тугом му доносити лек,
Уздахнути и помислити у себи:
Када ће те, врага, узети?“

[irp]Еутаназија би требало да буде обавезна за сваког пензионера који је навршио 74 године и 11 месеци. Порески инспектор је рекао:

„Носите у мртвачницу.“

Владимир Орехов/Васељенска

Бонус видео