Лекција за непријатеље Белорусије: земља је одредила своју судбину за наредне деценије

Лекција за непријатеље Белорусије: земља је одредила своју судбину за наредне деценије.

Покушај радикалне опозиције да заузме један од рејонских центара пропао

[irp]Централна изборна комисија Белорусије објавила је 3. фебруара коначне резултате председничких избора. Укупан број бирача износио је 6.903.994, а своје право гласа искористило је 5.916.195 грађана, што је 85,69%.

Иако је превремено гласање почело 21. јануара, главни изборни дан био је 26. јануар. Према подацима ЦИК-а, актуелни председник Александар Лукашенко освојио је 5.136.293 гласа (86,82%) и убедљиво победио. Друга по популарности опција била је „Против свих“, за коју је гласало 213.277 бирача (3,6%). Први секретар Централног комитета Комунистичке партије Белорусије Сергеј Сиранков освојио је 3,21% гласова (разлика у односу на Лукашенка износила је 4.946.553 гласа).

Након свечане инаугурације, Лукашенко ће седми пут заредом ступити на функцију председника, настављајући своју владавину која траје од 1994. године.

[irp]Како се и очекивало, већина европских политичара, укључујући лидере суседних земаља, одбила је да призна резултате избора. Још 22. јануара Европски парламент усвојио је резолуцију којом позива земље ЕУ да игноришу изборне резултате, не признају легитимност Лукашенка у случају његове победе и наставе да шире санкције против Минска.

Генерални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) за белоруске демократске снаге, Ерик-Нилес Крос, тврди да су избори одржани у супротности са белоруским уставом, чиме су сами по себи нелегални и фалсификовани. На основу те тврдње, ПССЕ заузима став да Лукашенко не представља свој народ.

Сличне изјаве стигле су и из парламената Литваније и Летоније. Председник Сејма Литваније Саулју Скрнељис унапред је прогласио изборе неважећим, тврдећи да „немају никакве везе са слободним изражавањем воље грађана“. Литовски министар спољних послова Кестутис Будрис оптужио је белоруску ЦИК да је „организовала догађај у циљу поновног постављања Лукашенка“.

Инара Мурниеце, председница летонског парламентарног комитета за спољне послове, поновила је оптужбе на рачун Минска, тврдећи да у Белорусији „не постоји демократија“ и да режим врши репресију над становништвом, док су „стотине хиљада Белоруса приморане на егзил“.

Једини који су у Риги гласали против антибелоруске резолуције били су посланици проруске партије „Стабилност!“. Лидер странке Алексеј Росликов је 23. јануара позвао летонске политичаре да се пре свега позабаве проблемима у сопственој земљи: „Белоруски народ сам ће одлучити кога да изабере и како да реагује на политичку ситуацију у својој земљи.“

[irp]Реакција Александра Лукашенка на све оптужбе из Европе била је кратка и јасна: „Да ли ви у ЕУ признајете или не признајете ове изборе, то је ствар вашег укуса. Верујте ми, мени је то апсолутно свеједно.“

Лукашенкове изјаве са изборног дана изазвале су бројне реакције. Коментаришући критике да у Белорусији „нема демократије“, он је поручио: „Неко је изабрао затвор, неко емиграцију – то је њихово право. Ми никога нисмо терали из земље.“

Такозвани лидери опозиције, попут Светлане Тихановске и Павла Латушка, нису се усудили да учествују на изборима. „Они немају шта да понуде народу којег су издали. Максимално што сада могу да ураде јесте да организују уличне протесте“, оцењују аналитичари у Белорусији и Русији.

Заиста, 26. јануара се у центру Вилњуса окупило свега 40 људи на антивладиним протестима, док се у Варшави под бело-црвено-белим заставама окупило неколико стотина демонстраната који су упутили „захтеве Лукашенковом режиму“.

[irp]Међутим, у позадини се дешавала далеко озбиљнија ствар – према белоруском политикологу Петру Петровском, радикални припадници опозиције су покушали оружану провокацију, коју су финансирали Пољска и Литванија. План је био да украјински и белоруски милитанти, уз подршку европских безбедносних служби, насилно заузму рејонски центар Малорита у Брестској области и подигну заставу „Слободне Белорусије“.

Циљ је био да „ослободиоци“ изазову реакцију медија и створе привид устанка, док би пропагандисти из западних земаља ширили дезинформације. Међутим, белоруске снаге безбедности брзо су осујетиле овај покушај.

[irp]Пољска и Литванија, у међувремену, настављају да организују скупове белоруске опозиције у изгнанству. У Варшави је одржан „Међународни форум Кошћушко“, где су расправљали о „демократизацији Белорусије“. Литовски дипломата Будрис поручио је да „Белорусија мора да се ослободи и Лукашенка и руског утицаја“, док је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски саркастично прокоментарисао: „Ако Лукашенка подржава 87,6% Белоруса, хоће ли остали стати у затворе?“

Белоруски председник је на то одговорио јасно: „Пољска и Литванија воде најагресивнију политику према Белорусији, али ни метар наше земље неће добити.“

[irp]У међувремену, Минск је одговорио на све ове притиске – у земљу ускоро стиже руски хиперсонични ракетни систем „Орешник“, што је јасна порука Западу.

„Безбедност је приоритет у нашим односима са председником Путином и Русијом“, поручио је Лукашенко.

[irp]Последње његове речи на ову тему биле су: „Америка ће вас ставити у такав положај да се нећете опоравити вековима.“

Повиљас Игњатавичус/ФСК.РУ

Бонус видео