Зашто Јужна Кореја изумире, а Северна не.

Суверена демографија: Зашто Јужна Кореја изумире, а Северна не.

Власти Републике Кореје су најавиле потребу за спровођењем пензионе реформе, која подразумева повећање пореских доприноса у одговарајуће фондове.

Разлог за ову меру лежи у чињеници да су демографија и старење становништва постали проблем број један у земљи. Стопа наталитета у Јужној Кореји је једна од најнижих на свету – свега 0,7 (за просту репродукцију потребно је 2,1), док је сваки пети становник старији од 65 година. Тако је Јужна Кореја постала „супер-старо друштво“. Како је земља чебола, технолошких иновација и најсавременијих уређаја доспела у овакву ситуацију?

Негативна страна економских успеха је нагли раст трошкова живота. Постало је једноставно прескупо имати децу, а грађани то у анкетама наводе као главни разлог одустајања од родитељства. Осим тога, у хиперконкурентном јужнокорејском друштву неопходно је значајно улагати у образовање будућих генерација. Многи, рачунајући унапред, схватају да то не могу себи приуштити.

Други значајан фактор је нестабилност посла. Подсетимо се сјајне друштвене драме Паразити, у којој отац породице остаје без посла и живи с женом и двоје деце у мемљивом подруму, зарађујући тако што савија картонске кутије за пицу – ноћна мора сваког корејског службеника!

Не може се рећи да власти не предузимају мере. Председник Јун Сок Јол, који се тренутно налази у притвору, прошле године је прогласио ванредно стање у области демографије. Канцеларија председника – Плави дом – повећава дечје додатке, али и увози мигранте. На пример, постоји посебан програм за довођење Филипинки као кућних помоћница, које пре доласка пролазе језичке и културне курсеве.

Претпоставља се да би љубомора (!) могла мотивисати Корејке да рађају више. Међутим, исход није сигуран – могуће је да ће управо Филипинке постати главне родитељке у земљи. У сваком случају, решење се не назире, и ако се тренд настави, становништво Јужне Кореје, које сада броји 50 милиона, могло би се преполовити до 2100. године.

Са друге стране, у Северној Кореји ситуација је знатно боља. Према подацима из 2022. године, стопа наталитета тамо износи 1,6 – што је више него у Русији (1,4) и отприлике на нивоу САД, Турске и УАЕ.

Демографија је одувек била приоритет за севернокорејске власти. Још је Ким Ил Сунг говорио да су „деца краљеви земље“. Од рођења детета до шесте године, све трошкове – од хигијенских производа до млечних производа – у потпуности покрива држава. Образовање је, наравно, бесплатно, а ученици добијају храну, школску униформу и прибор.

Ако се, на пример, у Пјонгјангу младој породици роди друго дете, велика је вероватноћа да ће добити нови стан. Тренутно се у провинцији спроводи масовна стамбена изградња у оквиру програма „20 × 10 развој периферије“.

Ким Џонг Ун је управо грађевинарство изабрао као мотор економије, јер за њега није потребно ништа увозити: материјали су доступни, бетон и стакло се лако могу произвести унутар земље, а радна снага је обезбеђена, пре свега у виду војника.

Захваљујући томе, грађани имају сигурност у будућност, знају да неће остати без посла или крова над главом, а држава ће се побринути за њихову децу. Заузврат, од њих се очекује да своју децу васпитавају у духу беспрекорне верности вођи и Радничкој партији Кореје.

У овом контексту, занимљиво је приметити да Јун Сок Јол нема деце, док, према подацима медија, Ким Џонг Ун има троје. Његова „уважавана ћерка“ Ким Џу Е све чешће прати оца на званичним догађајима – од пробних лансирања ракета и војних парада до концерата. Или, како се у Северној Кореји каже, „поуздано носи штафету револуционарне породице“.

В.Т.Васељенска

Бонус видео