На данашњи дан рођена је велика српска књижевница Исидора Секулић
(фото:ИН4С)
На данашњи дан рођена је велика српска књижевница Исидора Секулић.
[irp]На данашњи дан 1877. године, рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танани посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и уметности.
Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти 1958. један од њих оценио је да је умро ,,литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра„.
[irp]Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Била је наставница и управница девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, а нарочито је много преводила са енглеског.
Исидора о Његошу
,,Његош је у Црној Гори и у Српству био и остао Прометеј. Ватра би требала да пламти и светли на Ловћену. Отео је од богова ватру, и све ватрено, тај чаровити, љупки, снажни, генијални Раде Томов. Богови су му се светили како се само љубомора свети. Тешко је живео, тешко радио и учио, тешко боловао и умро, Његош. Али је, сав ватрен, искрама мислио и писао, искрама говорио. Ватром спајао материјално и духовно, објективно и субјективно. На Ловћену има да букне и да букти зубља: ватра је симбол богова и великих људи. Једни од других, зато, краду ватру непрекидно: људи од природе, природа из историје човечанства, које у ватри стварања мења природу, а оно само у ватри живи и изгара. Све што јесмо и имамо, ватра је. Врелина ватре држи живот. Ерос је ватра, хероизам је ватра, рад је ватра, миловање је ватра, пољубац је ватра, поезија је ватра – Његош на Ловћену нека буде што је и био, ватра. Нека сваке ноћи од заласка до изласка сунца, у друштву са звездама, пламти на Ловћену жаруља, зубља, Његошева зубља„.
[irp]Њена најпознатија дела су: путопис ,,Писма из Норвешке„, роман ,,Ђакон Богородичине цркве„, приповетке ,,Хроника паланачког гробља„, ,,Сапутници„, ,,Госпа Нола„, есеји ,,Аналитички тренуци и теме„, ,,Записи о моме народу„, ,,Мир и немир„, ,,Његошу – књига дубоке оданости„, ,,Говор и језик – културна смотра народа„.
ИН4С
Бонус видео
СТАЊЕ СТВАРИ: Ивица Тодоровић: Срби пред великом победом
15.ЈУЛ 2019
Исидора Секулић је писала: „Ми смо народ у чијој је историји царство небесно одлучивало и
у државној политици; чији су владари по правилу ишли у монахе кад им старост приспе; народ
чија је једна династија безмало у целини владала под условом да владар мора бити калуђер,
владика; народ који је имао снагу и у гробу да живи, и из гроба поново да диже државу…“ „Пођимо,
браћо и чеда“, обратио се кнез Лазар уочи битке војницима, како је записао непознати летописац
у Повесном Слову о кнезу Лазару, „пођимо на подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца
Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове
наших тела непоштедно за част и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше
и неће истребити до краја род и земљу нашу“. Кад ово знамо, изгледа да су захтеви које нам је историја
поставила претешки. Можемо ли постојати на страшном месту, или ћемо заувек нестати?