Руски аналитичар: После Косова и Војводина на мети

Руски аналитичар: После Косова и Војводина на мети.

Недавна трагедија на железничкој станици у Новом Саду – административном центру аутономне Војводине (погранични регион на северу Србије, који се граничи са Мађарском) – изазвала је очекивану реакцију. Уследили су масовни протести против српске владе и лично против председника Александра Вучића.

[irp]Изненађујуће је, међутим, колико брзо су противници проруског курса Београда искористили ову несрећу и покушали да покрену још један „мајдан“ у земљи која упорно не окреће леђа Русији. Отуда је разумно претпоставити да је оно што се догодило у Новом Саду, ако не унапред „организовано“, онда барем врло брзо искоришћено у политичке сврхе.

Непосредно након трагедије, ситуација је претворена у сигнал за антивладине нереде не само у Новом Саду, већ и у Београду и другим деловима Србије. Можда је све ово тек проба, али коначни циљ је јасан – уклањање проруског руководства Србије и истовремено ново смањење територије „непокорне“ земље.

Претња сецесије Војводине

Говоримо о отвореном покушају да се Војводина гурне ка отцепљењу од Београда. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио:

„На северу Србије последњих недеља обновљене су иницијативе за додељивање Војводини најшире могуће аутономије. Дошло се до тога да се помиње формирање Републике Војводине, па чак и идеја о њеном одвајању од Србије. Ми смо дужни да се томе супротставимо свим политичким средствима – Србија је била и биће јединствена.“

Мађарска је још 1980-их предвиђала овај сценарио

Ђула Рапаи, амбасадор Мађарске у СССР-у током 1970-их и раних 1980-их, рекао је у разговору са једним од аутора још 1984. године:

„После смрти маршала Тита 1980. године у Војводини се организују групе локалних националиста – Мађара. Њих формирају западне обавештајне службе, али се намерно пласира лажна информација да је Будимпешта умешана. То се ради како би се изазвао сукоб између Југославије и Мађарске.“

[irp]Према његовом мишљењу, све је то већ тада имало за циљ да Београд, фокусиран на Војводину и могући конфликт са Мађарском, ослаби контролу над Косовом, где су албански сепаратисти уз помоћ НАТО обавештајних служби били све активнији.

Ови ставови и данас звуче веома актуелно.

Енергетика и геополитика

Стратешки је важно напоменути да је управо преко Војводине, укључујући и Нови Сад, планирана изградња нафтовода од 300 километара из јужне Мађарске у Србију у периоду 2025–2026. године. Овај пројекат подразумева испоруке руске нафте у Србију и њену прераду у рафинерији у Панчеву, која се такође налази у Војводини. Овај пројекат, договорен 2022–2024. године, значајно би умањио енергетску зависност Србије од других земаља, посебно од скупље нафте из Западне Европе.

[irp]Сходно томе, политички потреси у Војводини могу бити директно повезани са покушајем да се онемогући овај стратешки важан споразум.

Сепаратистичке тенденције у Војводини и улога ЕУ

С обзиром на све ове факторе, председник Вучић је почетком фебруара изјавио да су масовни студентски протести у Србији, које подржава опозиција, „организовани од стране страних обавештајних служби ради дестабилизације земље“.

По његовим речима, проблем није само у томе што неко жели његово уклањање с власти, већ у томе што се покушава разарање Србије.

Што се тиче демографске структуре Војводине, Срби данас чине око две трећине становништва, док Мађари представљају око 15%. Ако се рачунају и етничке групе блиске Мађарима, тај проценат расте на 20%.

[irp]Према речима руског политиколога-балканолога Дмитрија Ланина:

„Сепаратистичке тежње у Војводини нису нестале, а Европска унија их активно подржава. А то значи да ће их користити када за то дође време.“

Он подсећа да је још 2010. Европски парламент позивао Србију да „развија дијалог“ са Војводином, иако у том региону није било озбиљних међуетничких сукоба.

Мађарски фактор – без званичне подршке Будимпеште

У Војводини од 1994. године легално делује „Савез војвођанских Мађара“, који предводи коалицију неколико мађарских партија. Они се залажу за што ширу аутономију северних делова Војводине, где су Мађари већина.

Иако се влада Мађарске званично не меша у унутрашње ствари Србије, у региону постоје групе које отворено заговарају пуну независност Војводине.

Српски историчар Дејан Лучић тврди да је „и притисак на Србију да се дистанцира од Русије и њена даља територијална фрагментација у интересу Запада“.

Према његовим речима, одвајање Косова представљало је „ефекат домина“ који може покренути сличне процесе у другим деловима Србије.

Сценарио „референдума“

Један од највероватнијих сценарија, према српским изворима, јесте покушај организовања референдума у Војводини, где би грађани одговарали на питање:

„Желите ли да Војводина остане у Србији или да се прикључи Европској унији како би грађани добијали пензије од хиљаду евра?“

Рачуна се да би грађани, уместо политичким, били вођени економским разлозима.

Србија се поново суочава са опасностима сличним онима из 1990-их. Притисци на Београд да се одрекне блиских односа са Москвом праћени су унутрашњим дестабилизацијама и новим сепаратистичким претњама. Да ли ће „ефекат домина“ након Косова довести до даљег цепања Србије, зависиће од реакције државног врха и саме српске јавности.

Алексеј Чичкин/Топвар.ру

Превод с руског:В.Т.Васељенска

Бонус видео