Митар и фарисеј: два лица једне душе?

Митар и фарисеј: два лица једне душе?

У православној традицији Недеља митарa и фарисеја отвара припрему за Велики пост, подсећајући нас на важност унутрашњег стања срца. Прича коју је Христос испричао (Лк. 18:9-14) чини се једноставном, али њена дубина открива се кроз симболизам двојице ликова — фарисеја и митара. Ови ликови нису само супротстављени, већ одражавају вечиту борбу која се води унутар сваког од нас.

[irp]Наиме, фарисеј и митар нису само библијски ликови, већ архетипови који живе у сваком човеку. Може се рећи да фарисеј симболизује, или чак оличава, гордост, а митар — смирење. У овом контексту, може се говорити да фарисеј и митар нису два различита човека, већ два стања једне душе.

Фарисеј у храму благодарно Богу за своју праведност, поредећи себе са другима: „Нисам као други људи… или као овај митар“. Његова молитва је савршена илустрација духовне слепиле у којој се може наћи човек. Он је уверен да му формално испуњавање правила (пости, давања) приближава Бога, али заборавља да праведност није спољашња одећа, већ унутрашње стање које произилази из срца.

[irp]Митар, напротив, не сме подићи поглед. Његова молитва је истински крик душе: „Боже, буди милостив мени грешном!“. Митар не тражи оправдања, не упоређује се с другима. Не говори да је учинио нека добра дела. Не, он показује највиши степен смирења. Данас је ова реч изгубила своје значење, а за многе бити смирен значи бити слаб. Међутим, у ствари, смирење није слабост, већ сила која отвара врата Божје благодати.

Свети Генадије II Схоларије у својој „Беседи на причу о митару и фарисеју“ наглашава да је фарисеј, иако је испуњавао спољашње религиозне обреде, био испуњен гордошћу и презиром према другима. Узносећи своје врлине, фарисеј фактички одбацује Бога, ослањајући се на своју праведност. Митар, пак, осознајући своју грешност, показује истинско смирење и покајање, што га доводи до оправдања.

Ако се прича посматра из угла њене унутрашње јединствености, не може се не приметити њена дијалектичност, односно јасно указивање на вечну борбу између смирења и гордости. Другим речима, сви ми пролазимо кроз различите периоде у животу — и не будемо само митар, али на жалост, често смо фарисеј.

Ево како то функционише:

Периоди митарa — тренуци искреног покајања. Видимо своје грешке, молимо за опроштај, спремни смо да се мењамо. Ово је време очищења када је душа откривена пред Богом.
Периоди фарисеја — фазе „духовне сигурности“. Када почнемо мало да живимо по заповестима, незапажено се уздижемо: осуђујемо друге, поносимо се својим „успесима“. Важно је разумети да је ово замка: чак и врлина може постати отров ако је отрована гордошћу.
Ови периоди се циклично мењају. Данас се кајемо, сутра осуђујемо. Али само осећање те цикличности помаже нам да не застанемо у крајностима.

Како не пасти у замке? Како не застанути?

Прво, чак и у тренуцима духовних „победа“ треба се подсећати да осуђивање других није дозвољено. Друго, смирење треба не само говорити, већ и практиковати. Као што је говорио преподобни Јован Лествичник: „Висина смирења мери се дубином самооправдања.“

[irp]Бежати од поређења. Фарисеј није грешио што је постио, већ што се упоређивао са митаром.

Ттакође, веома је важно разумети да је човек по својој природи слаб, а грешке нису пресуда, већ повод да се поново обраћамо Богу за помоћ.

Закључак

[irp]Недеља Митрa и фарисеја није само подсећање на смирење. То је позив да увидимо у себи обе ове силе и научимо да их контролишемо.

Фарисеј у нама шапуће: „Ти си бољи од других“. Митар подсећа: „Ти нуждаш милост.“ Истинска духовност није у одбацивању једне од ових страна, већ у способности да их чујемо заједно. Јер, само у овом случају можемо запамтити да развој није кретање између крајности, већ „тражење истинске унутрашње слободе“, где нема места ни самозадовољству, ни очајању.

Нека ова недеља буде време искреног дијалога са собом.

[irp]Питајте се: да ли се у вашој молитви крије фарисеј? Да ли сте угушили глас митарa? Јер, као што је Христос рекао, само „ко се унижава, биће узвишен.“ А то значи да је наша снага у смиреној спремности да почињемо изнова и изнова.

Савез православних новинара

Бонус видео