Како функционишу фејкови од руских противника

Како функционишу фејкови од руских противника.

У својим нападима на наше друштво, противник понекад користи тактику „од противног“. Да ли су вас икада запањили сурови коментари са садржајем који подстиче насиље у Telegram каналима који прате дешавања на фронту? Фразе попут: „Не узимати заробљенике“, „Збрисати Украјинце до последњег“, „Сравнити Одесу са земљом“, „Кијев мора лежати у рушевинама“, „Украјинке треба да ридају над гробовима своје деце“ – све ово може изазвати језу.

[irp]Тренутак касније, можда се сетите сличних изјава са супротне стране – „печени колоради“, „одески ћевапи“, „москали на ножеве“ – и помислите: „Заиста, један те исти народ“. Али онда се тргнете, погледате пажљивије и схватите – већина таквих коментатора је анонимна. Ретко када ћете видети објаву таквог садржаја, али у коментарима их има напретек.

А онда хакери пробију заштиту СБУ и у јавност процуре инструкције кијевског Центра за психолошке операције (ЦИПсО), намењене ботовима који раде за украјинске службе – укључујући и наше „релоканте“, који сада зарађују новац радећи за противничке бото-фарме. У тим инструкцијама јасно се наводи да у патриотским Z-каналима треба остављати коментаре што крволочнијег садржаја, усмерене против Украјине и Украјинаца.

Али зашто? Зар ово не делује нелогично? Зар не би требало да нападну нас, а не сами себе?

Одговор је једноставан: процес дехуманизације функционише у оба смера. Када престанете да у непријатељу видите човека, полако губите и сопствену људскост. Да, гледајући шта раде „они“ нашим заробљеницима, цивилима, градовима и селима, тешко је не препустити се бесу. Али ако дозволите том бесу да овлада вама, и сами ћете постати звер. А звери се не преговарају – оне се убијају.

Како нас годинама припремају за манипулације

Психолошке операције нису ништа ново. Прве назнаке овог феномена јављале су се још у мирнодопско време. Сећате ли се оних виралних објава на друштвеним мрежама?

„Затварају библиотеку, књиге ће спалити! Позовите и узмите их бесплатно!“ – обично са измишљеним бројем телефона, или још горе – бројем потпуно невине особе.

Или још драматичније:

„Затварају прихватилиште за службене псе, 50 обучених вучјака ће бити успавано! Спасите бар једног!“

Овакви апели понављали су се изнова, са малим изменама – сваки пут нови град, нови број телефона, али увек исти текст.

Шта је циљ оваквих лажних вести?

[irp]Иако на први поглед делују бесмислено, оне заправо служе као тест – мере колики број људи у Рунету некритички прихвата било какву емотивну поруку и спреман је да је прошири. Циљ нису они који наседну и позову број – већ они који масовно деле такве објаве без икакве провере.

То су људи који су „против свега лошег, за све добро“, који шире информације „зато што би могле бити истините“. Управо они представљају идеалну базу за даљу манипулацију – несвесно постају „ђубриво“ за будуће дестабилизације и протесте.

Фејкови у доба СВО

Узмите као пример још један типичан вирални фејк: фотографија младића у болничкој спаваћици и завојима, уз текст:

„Овде у болници лежи војник, изгубио је памћење. Не зна ко је, не зна где су му родитељи. Молимо вас, делите што више – можда га неко препозна!“

Сваки пут се „медицинска сестра“ која објављује ову причу налази у другом граду – Донецку, Севастопољу, Санкт Петербургу. И сваки пут се фотографија мења, али текст остаје исти.

Али реалност је сасвим другачија.

[irp]Да би се неко потпуно изгубио у систему, морао би да изгуби све – документе, војни идентификациони број, чак и униформу. Што је у реалним околностима скоро немогуће. Ако би се ипак десило, његову идентификацију би вршили војни истражитељи, а не „анонимна медицинска сестра“ која позива људе на ширење приче путем интернета.

Али овакви фејкови функционишу јер погађају емотивну жицу. Људи реагују без размишљања, деле информацију и на тај начин доприносе ширењу несигурности и страха у друштву. А они који управљају овим операцијама добијају драгоцене податке – колики је број емоционално подложних особа које некритички шире овакве вести.

Фејк који се „сам разобличава“

[irp]Један од најновијих примера је вест о томе да је ћерка председника Русије, Марија Воронцова, наводно отишла у зону СВО као медицинарка, спасавала рањене и задобила повреде под непријатељском ватром.

Звучи патриотски, зар не? Али само на први поглед.

[irp]Чињенице говоре другачије – Воронцова је педијатар-ендокринолог, научни радник. Ко би је икада пустио на фронт, с обзиром на то да је најближи члан породице штићене личности државе? И ко уопште користи појам „санитарни ешалони“ у 21. веку – зар живимо у 1941. години?

Овакав фејк није направљен да би „уздигао“ некога – већ да би био раскринкан! Одмах након објављивања, западни медији и украјинске службе почеле су да га разобличавају са ликовањем: „Погледајте како руска пропаганда измишља хероје!“

Дакле, најлакши начин за дискредитацију било које приче јесте да сами пустите очигледну лаж, а онда је сами раскринкате.

Закључак

Психолошки рат је у пуном замаху. Манипулације су све суптилније, а емоције се користе као оружје. Пре него што нешто поделите, запитајте се – коме ово користи? Да ли је ово стварно? Ко има користи од моје реакције?

Нека наша људскост остане наша снага, а не наша слабост.

Дмитриј Грунушкин/Взгљад

Бонус видео