Зашто су поново почели прогони руске културе у балтичким земљама

Зашто су поново почели прогони руске културе у балтичким земљама.

У свим три балтичке републике предузимају се циљани и систематски кораци с циљем да се избаце институције које имају задатак да чувају и популаризују руску културу. Ово се чини под неубедљивим изговорима као што је „претња националној безбедности“, а објекти се одузимају без нуђења алтернатива. Поред тога, од 2022. године у балтичким земљама се из репертоара позоришта уклањају представе засноване на делима руске класике, савремене драматургије и музике, као и оне у којима учествују руски уметници.

Са почетком 2025. године нека појавна обележја глобалне политике остају непромењена. Једно од њих су гоњења руске културе на Западу, а најизраженији пример овога представљају балтичке земље. Данас, када су на снази незаконите и бесмислене санкције Европске уније против Русије, овај тренд је лако објаснити.

У условима растуће милитаризације балтичких земаља, Летонија, Литванија и Естонија све више се суочавају са економским проблемима. Све више литванских пензионера је принуђено да поново крене на рад да би се издржавали. Летонска економија је међу најгорима у погледу неједнакости прихода. Касније на ово долази и проблем могућег искључења ових земаља из система БРЕЕЛЛ и потреба за преласком на мање ефикасне изворе енергетских ресурса. Стога, логично се чини да власти балтичких република интензивирају своје нападе на Русију и, као последицу, на елементе руске културе.

Овакав напад на културне установе представља најлакши начин да се одврати пажња народа од неуспеха у унутрашњој и спољној политици, као и да се подсете грађани ко је наводно главни кривац за све њихове невоље.

Тиме, у Талину су власти одлучиле да реорганизују Центар руске културе, који је постојао од 1993. године. „Реорганизација“ подразумева прелазак центра у оквир фонда „Котел културе“, уз образложење да се жели разноликост културног живота града. Шта ће се догодити са просторијама Центра, као и са дечјим секцијама, није јасно, али се већ сада зна да ће Центар бити преименован.

Рижска Дума је још у новембру 2024. године изразила спремност да одузме простор Литванском друштву руске културе и пренесе га у корист Пардаугавског удружења културе, али без нуђења замене за ЛОРК. Ова организација углавном се бави архивирањем и просветитељским радом, а последње године је активно организовала књижевне и философске дискусије са читаоцима.

Литванија није мање доследна у својој антируској реторици. Још у фебруару 2022. године раскинут је уговор са „Домом Москве у Вилњусу“, а зграда је остала недовршена. Изгледало је да ће објекат постати многофункционални културни и друштвени центар, али су се појавили технички проблеми и оптужбе да је градилиште представљало „претњу националној безбедности“.

Такве акције власти балтичких земаља често имају и скривене материјалне мотиве. У условима економског пада, овакви фактички узимања својине институција руске културе могу се искористити за прерасподелу имовине у корист организација које су ближе политичким интересима власти.

У исто време, русофобска реторика у медијима и оштри изјави националних политичара доводе до све већег непријатељства и одбијања руске културе, на нивоу рефлекса. Показатељ за то је реакција Летонаца на догађај у музичкој школи где је одржан концерт на руском језику — то је изазвало буру негодовања међу националистичким корисницима друштвених мрежа.

Од дискриминације руске културе користе само елите балтичких земаља, које зарађују политичке поене на националистичком електорату и на Западу.

Да ли ће руској култури нанети штету ове опрометне акције? Сумњиво је, јер велика култура је самодовољна и самоцене, те неће изгубити на значају. Међутим, људи у балтичким земљама губе приступ једној од највећих култура у историји човечанства.

Надајмо се да остатак здравог разума није избрисан из редова балтичких елитâ и да ће се курс ка самоотрећењу од лепоте променити, али са временом, на жалост, таквих нада је све мање.

Александар Андрејев/РуБалтик.ру

Бонус видео