Како је једно оправдано и обично привођење лица које одбија сарадњу са полицијом добило политичку димензију!

У свакој правно уређеној држави, лице које одбије да сарађује са полицијом, а посебно када је реч о тестирању на психоактивне супстанце, буде приведено у складу са законом. Таква процедура није ништа необично, нити представља некакву репресију, већ је стандардна примена прописа. Ипак, када је у питању случај Луке Стојаковића у Црној Гори, од једне уобичајене ситуације направљена је политичка представа, у којој је чак и премијер Милојко Спајић осетио потребу да реагује.

Поставља се питање – зашто? Ко је тачно Лука Стојаковић, осим што је студент који се неколико пута појавио у медијима у Србији? Није јавна личност, није политички лидер, није нико ко би у нормалним околностима привукао овакву пажњу. Ипак, очигледно је да поједини кругови, укључујући и сам врх власти у Црној Гори, раде на томе да га вештачки „уздигну“ у некаквог симбола.

Стојаковић је у Црну Гору дошао управо у тренутку када се у Подгорици дешавају студентски протести, који су скоро идентични онима у Београду. Његова веза са овим дешавањима је више него очигледна, али уместо да се та чињеница сагледа објективно, читав случај је обавијен сензационалистичким причама о наводној координисаној акцији безбедносних служби Србије и Црне Горе. Овакве тврдње су апсурдне и представљају јефтину политичку конструкцију, осмишљену да створи лажни утисак о некаквој репресији.

Ovako se od anonimnih jedinki prave vođe. Prvo je isplivao Gabelj Pavao, pa su mu našli ženu, sad ženina familija ulazi u priču. Obično privođenje se diže na nivo državnog projekta, javlja se premijer lično da izrazi žaljenje. Copy-paste redovni postupak. pic.twitter.com/u5mYsqd3rR

— Bodljikava 🇷🇸 (@Bodljikava) February 22, 2025

Још један битан моменат који потврђује да се овде не ради о никаквом прогону, већ о класичној политизацији, јесте чињеница да је Стојаковић одбио тестирање. Да је било ко други одбио да сарађује са полицијом, био би подвргнут стандардној процедури и све би прошло без медијске пажње. Али у овом случају, направљен је спектакл. Чак и организација „Кјамо сјутра“, која стоји иза студентских протеста у Црној Гори, стала је у његову одбрану, што само додатно потврђује да је његов долазак у Подгорицу био све само не случајан.

Оно што је овде заиста скандалозно није сам чин привођења, већ чињеница да се један обичан студент користи као инструмент политичке игре. Уместо да се баве реалним проблемима, поједини званичници у Црној Гори и њихови медијски пулени намерно подижу тензије, правећи од овог случаја тему од државног значаја.

Милутин Недељковић / Васељенска