Пуца ли Приштина под притиском Вашингтона

Пуца ли Приштина под притиском Вашингтона.

Нова администрација САД промениће много тога на КиМ, у време Куртијевог режима следом лоших геополитичких прилика по нас били смо жртве разних међународних интереса, каже Данијела Николић.

Одговор на питање да ли ће Приштина коначно кренути у испуњавање својих обавеза из Бриселског дијалога, највише ће зависити од одлуке администрације председника САД Доналда Трампа, хоће ли се и у којој мери укључити у дијалог Београда и Приштине. Уколико на агенди у Вашингтону ова тема не буде довољно високо котирана, онда ће проблем у овом делу Балкана бити препуштен ЕУ, која последњих година није имала запаженије резултате.

Дијалог Београда и Приштине је после свих једностраних акција премијера привремених институција на КиМ Албина Куртија у ћорсокаку, а без јачег међународног ангажмана нема напретка. Када је реч о САД, јасне критике на рачун премијера привремених приштинских институција, више пута је упутио Ричард Гренел, пре свега поруку да Курти лаже да је близак са Америком и да је заправо цела међународна заједница против њега. Трамп је иначе средином децембра 2024. именовао Гренела за председничког изасланика за специјалне мисије, али му је недавно поверио дужност привременог извршног директора Центра за извођачке уметности „Џон Ф. Кенеди” у Вашингтону.

Да ће Гренел фокус задржати на дипломатским активностима, показало се и то што је пре неколико дана био присутан на Минхенској безбедносној конференцији, где састао и са шефом српске дипломатије Марком Ђурићем. Министар спољних послова Србије том приликом је изјавио да је са изаслаником америчког председника имао сјајан састанак. Ђурић је навео и да је Гренел „доследно показивао дубоко разумевање Србије и нашег региона”. За то време, Курти је у интервјуу датом на Минхенској безбедносној конференцији оптужио изасланика америчког председника да је од 2020. године „веома отворено” наступао против њега.

Након изборног пораза владајућег Самоопредељења и актуелног приштинског режима, који сада не може самостално да формира већину, отворено је питање ко ће убудуће чинити владу, а самим тим како би то могло да утиче на дијалог. Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић каже да за нас није пресудно ко ће у Приштини седети и бити у позицији да направи искорак са мртве тачке, већ да се поставља се питање политичке воље које није било у претходном периоду, као и питање технократског приступа посредника у дијалогу Београда и Приштине и његове улоге која је маргинализована.

„Да је заиста међународна заједница желела, упркос позивима Приштини да испоштује оно на шта се и обавезала пре пуних 12 година, сматрам да бисмо имали формирану ЗСО. Нова америчка администрација промениће много тога на Косову и Метохији. У време режима Албина Куртија следом тешких околности и лоших геополитичких прилика по нас, били смо жртве разних међународних интереса. Они су се преплитали над лошим положајем српског народа у делу наше територије, чији статус је требало да буде пример за остварење управо спољних интереса”, каже Данијела Николић.

А политички аналитичар Срђан Граовац за „Политику” каже да је и више него сигуран да ће Гренел имати немали утицај на све што ће се догађати у односу САД према Косову и Метохији иако можда званично неће бити укључен у разговоре. Наводи да је питање само да ли ће се Гренел убудуће директно бавити овим регионом или ће то радити посредно, али да свакако има разлоге за тако нешто.

„Оно што ће бити приоритет америчке администрације је да се испослује нека врста споразума између Срба и Албанаца. То би свакако председнику САД Доналду Трампу било нека врста средства којим ће он моћи да указује да је постигао одређене дипломатске резултате у једном делу света и то баш у Европи. Ако до тога дође, моћи ће да каже да је – ето, Европска унија имала године и године да нешто уради и да није успела да преговоре помери с мртве тачке, а САД су успеле да реше проблем. Тиме ће само појачати свој имиџ државника који уме да решава проблеме. Зато верујем да ко год буде био у америчкој администрацији, притисак ће бити такав да се питање Косова и Метохије, али и самог дијалога Београда и Приштине коначно реши и унапређује. Тражиће се на обе стране они који су спремни за разговоре, а то никако није Албин Курти, чија цела политичка агенда почива на томе да да је против дијалога и да му је једини циљ ’велика Албанија’”, истиче Срђан Граовац.

Колико год неко био скептичан, Америка, уколико жели да постигне неки резултат, сигурно неће дићи руке од овог региона и неће дозволити да неко опструира преговоре, па чак и ако Албин Курти, чије је Самоопредељење освојило највише гласова на фебруарским изборима, остане премијер привремених приштинских институција. Споразуми у вези са ЗСО закључивани су 2013. и 2015. године. Споразум између Приштине и Београда постигнут у Бриселу 2013. ратификован је и у косовској скупштини, али ниједна покрајинска власт није га спровела. Шта кажу они који су били гарант тог споразума?

Дипломатски кругови из Брисела наводе да ће за нову косметску владу кључан задатак бити наставак дијалога Београда и Приштине и у оквиру њега и формирање заједнице српских општина. У седишту ЕУ су свесни да уколико се унутрашње тензије на Косову и Метохији не реше на политички начин, криза би се могла прелити пре свега на Северну Македонију и Албанију. А Срби у покрајини могли би да имају још више проблема, што све заједно води у озбиљну дестабилизацију према сценарију који је покушао да примени Курти.

„Самоопредељење не може самостално да формира владу, а с друге стране остале албанске партије не желе да праве коалицију с њима. То је рецепт да се тензије настављају и продубљују. Поготово ако Курти остане при свом чврстом ставу да ни под каквим условима неће разговарати о формирању ЗСО и уз то, успе да састави владу. Брисел ће имати агенду нормализације односа Београда и Приштине и то ће сигурно бити услов за сваку владу. Имам утисак да се, нажалост, неће ићи ка нормализацији, већ ка радикализацији политичке сцене због чега ће, пре свега, Косово бити на губитку”, упозорава бриселски дипломата који није хтео да га именујемо.

И каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је сазрело уверење међу западним силама да није могућ наставак дијалога у суштинском смислу уколико тема не буде ЗСО. За „Политику” каже да ће нова влада у Приштини, ко год је буде чинио, под притиском Запада, морати да ову тему стави на дневни ред. Истиче да дијалог Београда и Приштине једино може имати смисла, ако се прво спроведу договори од раније и формира заједница српских општина и упозорава да обнова дијалога зависи од међународне заједнице.

„Та тема ће бити на дневном реду када буде настављен дијалог у суштинском смислу. Промене у Вашингтону иду у прилог томе, јер су Гренелове изјаве пре избора имале утицаја на изборни резултат на Космету. Главна промена става је да наставак дијалога две стране могуће само уколико ЗСО буде на дневном реду, али треба имати у виду да наш став о заједници и оних на Западу није идентичан. Њихов полазни став је да је ЗСО део политичког система ’независне државе Косово’. Наш став је да је Заједница претходно питање и услов за нормализацију и опстанак српског народа и да је питање статуса КиМ тема за касније и везана је за формирање ЗСО. Запад рачуна да ЗСО буде уступак српској страни и услов за међусобно признање, а ми имамо другачији став”, каже Зоран Миливојевић.

Додаје да је у протеклом периоду Приштина целу ствар постављала тако да прво треба Србија да призна де факто Косово, па да онда као део билатералних односа и нормализације на том плану решава и питање заједнице српских општина и сва друга отворена питања која су везана за нормализацију. „За Србију је то неприхватљиво, за Србију је ЗСО претходно питање, раније преузета обавеза”, каже Миливојевић и додаје да је једино добра ствар што то и на Западу препознају. Нагласио је да је ЗСО формула која обезбеђује колико-толико нормализацију на терену. „Све док не дође до помака неће имати смисла обнављати дијалог. Такође, пре свега тога мора да се смири стање на терену, да се људи осећају колико-толико безбедно, јер о каквом дијалогу можемо да причамо када су људи у страху и не могу да функционишу нормално”, упозорава Зоран Миливојевић.

На одржавању тензија лидер Самоопредељења Курти је интензивно радио и у изборној кампањи, па је тако обећао да са њим као премијером неће бити ЗСО. Иако су се из редова појединих албанских опозиционих странака током предизборне кампање могли чути ставови да европски нацрт статута ЗСО треба да буде поднет тзв. уставном суду на оцену, питање је да ли би ове партије, ако после 9. фебруара буду део владе, заиста направиле такав корак. Објективно гледано, ниједној албанској странци, због реакција саме албанске јавности, неће бити лако да оснује ЗСО, и због тога је упитно да ли ће за то постојати стварна политичка воља.

Срђан Граовац пак сматра да је, узевши у обзир глобалне промене које се дешавају, пре свега долазак Доналда Трампа и чињеницу да ће се све то одразити не само на САД већ и на целу Европу, немогуће очекивати да албанске политичке структуре неће покушати томе да се прилагоде. Наводи да у албанској јавности постоји недвосмислен став, а то је да они морају да буду лојални Америци и Западу и да се то никако не сме довести у питање.

„Неко ко је из те матрице донекле искакао био је Курти и то га је довело до озбиљне конфронтације са Гренелом и није тајна да је он и раније имао проблема са америчком администрацијом, јер није показивао кооперативност по питању ставова САД. Када све то узмемо у обзир, као и резултате покрајинских избора, онда је и више него јасно да постоје само две опције – или ће Курти показати висок степен кооперативности и формирати владу која ће бити спремна да иде путем реализације заједнице српских општина или ће бити образована извршна власт без Самоопредељења која ће опет бити спремна да крене путем дијалога с Београдом и реализације свих тачака Бриселског споразума”, каже Граовац. Додаје да је његово мишљење да Курти заиста неће прихватити да почне са формирањем ЗСО и да ће у томе истрајати по цену да не формира власт.

„У том случају ће кренути путем покушаја да ојача свој озбиљно нарушени ауторитет код Албанаца кроз старе методе које је својевремено користио као што су демонстрације, блокаде и бацање сузавца у скупштини. У јужној српској покрајини очекујем период изразите политичке нестабилности, али познајући Албанце и њихов менталитет, њихову интелигенцију, економску елиту, они ће пре ићи путем формирања нове владе која ће радити у складу са интересима САД, јер је реч о држави која за њих, несумњиво, има највећи ауторитет”, каже Граовац. Додаје да ће Курти још један период да крцка подршку коју има из Берлина и Лондона, али на „дугом штапу” и да тај ауторитет у односу на амерички, дугорочно не значи много.

Резултати избора на КиМ одговарају САД, могу да ослабе Куртија

Зоран Миливојевић, резимирајући резултате недавних покрајинских избора, наводи три могућа сценарија. „Резултати ових избора одговарају и Вашингтону у смислу да ослабе Куртија као реметилачки фактор и да друге политичке опције креирају владу и спроводе све што је раније договорено. Запад ће вршити притисак на ДПК, ДСК и Алијансу да уз помоћ странака националних заједница формирају коалициону владу, а то значи и укључење Српске листе. У том смислу би се одстранила екстремна Куртијева политика и на дневном реду би се нашло формирање ЗСО и наставак дијалога који би довело до нормализације односа. Уколико не могу да се сложе опозиционе странке, онда би највероватније била формирана нека влада са Куртијем, али би тада њему биле везане руке. Нови избори не би одговарали Куртију јер је евидентно да њему пада рејтинг”, наводи Миливојевић и подсећа на изборну кампању.

ДПК и АБК ближи прихватању захтева са Запада

Косовски политички аналитичари, без обзира на изјаве током кампање, истичу да је тешко претпоставити да ће било која коалиција или политичка партија пристати тако лако на све оно што траже ЕУ и међународна заједница у вези са ЗСО. Без обзира на све то, нико се није усудио да ово питање ставља на дневни ред. Ко год чинио владу, тешко да ће без озбиљног притиска САД предузети нешто брзо и одлучно у том правцу, јер би то било политичко самоубиство. Постоје две политичке опције које су у кампањи наговестиле да би могле поднети текст нацрта статута ЗСО Уставном суду, а то су Харадинајева странка, Алијанса за будућност Косова (АБК) и бивша странка Хашима Тачија Демократска партија Косова.

Они, међутим, кажу да је то нешто на шта се обавезао Курти и на чему инсистирају амерички и европски партнери, тако да нико не говори о суштинској потреби да се то спроведе зарад трајног мира и разумевања између српске и албанске заједнице, него као неко морање и услов западних партнера. Са друге стране, постоје и политичке опције које не желе да уђу у било какву врсту приче о ЗСО, сматрајући да ће уколико покажу мекши став, тиме дати ветар у леђа Самоопредељењу. Куртијев покрет је свакако контаминирао и злоупотребио тему заједнице српских општина, представљајући је као питање које се тиче безбедности грађана, као веома негативну ствар за тзв. Косово и његов „суверенитет”.

Дејан Спаловић/Политика

Бонус видео