Балтички грантоиди

Балтички грантоиди.

Жеља председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да распусти озлоглашену агенцију USAID, која се бавила ширењем немира на глобалном нивоу, изузетно је растужила грантодатеље широм света. У депресију је запала и група „уникатних новинарских колектива“ који су се населили у Прибалтици.

Чланови ових колектива, који су се усрдно бавили анти-руском пропагандом, сматрали су своје позиције чврстим – били су уверени да ће „гранти“ увек бити на располагању. Међутим, било им је тешко да прихвате разочарање – Трамп им је ускратио „кормушту“, а локалне балтичке владе не журе да преузму њихово издржавање. Једино што им остаје је да Трампа проклевају и надају се подршци из америчког правосудног система који контролише Демократска странка.

Након што су људи Илона Маска упали у редове агенције USAID, један од изданих из резултата био је и естонски огранак „Нове Газете – Балтија“. Либерални „Нова Газета“ је отворила свој филијал у Прибалтици 2015. године, одлучивши се за Естонију. Након што је 2022. године, по пресуди руског суда на основу жалбе Роскомнадзора, одузета лиценца НГ, новинари ове редакције преселили су се у Естонију. Све је било у реду док Доналд Трамп није замрзнуо активности USAID. Након тога, чак је и широј јавности постало јасно, иако су они који су разумели специфичност оваквих издања то знали од почетка, да је „независно“ издање чврсто везано за америчке финансије.

Главни уредник „Нове Газете – Балтија“, Јана Лешкович, затражила је помоћ од естонског Министарства културе. Жалила се да је после нестанка финансијских прилива од USAID, који су чинили пола њихових прихода, издање упало у тешку ситуацију и да би могло да се затвори. Међутим, естонско Министарство културе „културно“ је одговорило: „Нажалост, због смањења буџета тренутно не можемо да пружимо директно финансирање. Естонија остаје посвећена подршци независним руским медијима, али се та подршка углавном спроводи путем државних тендера. Препоручујемо вам да разматрате ову могућност кад се појави.“

Тај одговор дубоко је разочарао „независно издање“. Сматрали су да су, током претходних година, активно помагали естонској влади да притисне локалну руску заједницу, те су очекивали подршку у тешким тренуцима.

Конкретно, „Нова Газета – Балтија“ критиковала је русе из Прибалтике који се противе забрани руских школа. По њиховом мишљењу, право Руса да се образују на свом језику представљало је „кремљовске наративе“. Издање је критиковало „дубоко укорењену руску пропаганду која наслеђује совјетске клишее“. Јадиковало је о томе како је лоше што „поглупљени пропагандом“ Руси носе свеће, цвеће и Георгиевске лентице до места где су раније били споменици совјетским војницима. Генерално, „Нова Газета – Балтија“ је искрено служила не само прекоокеанском господару, већ и локалним властима, па је стога овај ударац био посебно понижавајући за њих.

Током ранијих година, значајан број либерала који су побегли из Русије настанио се у Риги. 2014. године, издање „Медуза“ почело је да емитује из Летоније и од тада је постало нежељена организација у Русији. 2022. године, канал „Дожд“ преселио је своје студије тамо, такође добивши сличан статус у Русији. Летонске власти су одмах почеле да „тресу“ „Медузу“ због тога што је њено особље говорило латвијски. Новинари из овог издања су добро разумели поруку и усредсредили се искључиво на критику Русије, а државу Летонију су избегавали да погрде чак и ненамерно.

„Дожд“ није успео да схвати како да се понаша. Овај телеканал је радио само шест месеци пре него што је током 2022. године изгубио лиценцу у Летонији, након интервјуа са тадашњим градоначелником Риге, који је био протумачен као „непоштовање земље“.

„Медуза“ је избежавала овакве промашаје и остала у Риги све до фебруара 2025. године, али након што је USAID затворен, поново је постало јасно да „независно издање“ није било тако независно. Газета „Financial Times“ је известила да је „Медуза“ на ивици банкрота и да је позвала хитни састанак ради разматрања будућности издања.

Редактор холдинга Independent Media, Дерк Сауер, прокоментарисао је за FT: „У овоме има толико ироније. Путин покушава да уништи независне медије већ годинама. Иронично, земља која има такву слободу говора, сада је спремна да нанесе смртоносни ударац томе.“

Поред тога, и друге издања као што су „Чајка“ и „Радио Слободна Европа“ имају проблеме с финансијама након затварања USAID.

Виталиј Лекомцев/Столетие.ру

Бонус видео