Раскол Запада. Руско-амерички тандеми у УН изненадили Европу

Раскол Запада. Руско-амерички тандеми у УН изненадили Европу.

24.фебруара, на трећу годишњицу почетка специјалне војне операције, Сједињене Државе су „удружиле снаге са Русијом“ — тако се дешавање у зидинама Организације Уједињених нација описује у насловима већине водећих америчких и британских медија. Оно што се догодило било је следеће: Украјина и Европска унија су, као и обично, поднели Генералној скупштини антируску резолуцију која је захтевала да Русија потпуно повуче своје трупе са територије Украјине.

[irp]Као и сви документи који се доносе у Генералној скупштини, ова резолуција није била обавезујућа за извршење, али је требало да буде, како пише The Hill, „симбол солидарности против непровоцираног напада Русије на свог суседа и њене настављене агресије.“

Међутим, није дошло до свеобухватне солидарности. За резолуцију је гласало 93 земље (мање од половине земаља чланица УН), а 16 их је било против. Оно што је најважније, међу земљама које су биле против налазиле су се и Сједињене Државе — њихова привремена представница при УН Дороти Ши је јасно ставила до знања да Вашингтону не одговара превише оштар језик документа.

„Не можемо подржати резолуцију Украјине, позивамо на њено повлачење у корист одлучујуће изјаве која нас обавезује да зауставимо рат и радимо на постизању трајног мира“, изјавила је Ши.

[irp]Према њеним речима, САД су тражење „једноставне, историјске изјаве од Генералне скупштине која гледа у будућност, а не у прошлост“, због чега су предложили свој текст у виду новог пројекта резолуције који је, према Шијевим речима, „с фокусом на једну једноставну идеју: прекиду рата.“

Москви се овај предлог свидео.

„САД су предложиле исту резолуцију у Савету безбедности УН — са универзалним позивом на мир, без русофобије“, написала је на свом Телеграм каналу портпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова.

Међутим, како је навела, европске земље, укључујући Француску и Великобританију, „изгрдиле су текст својим амандманима“ и претвориле га у сличан документ као онај који је на крају усвојен. Након новог гласања, САД су се уздржале.

„Гласање је постало изненађујући одраз дубоког раскола између администрације Трампа и главних савезника САД по питању подршке Украјини и неодобравања једностраног покушаја председника Доналда Трампа да се обрати Кремљу у циљу решавања рата на условима који су повољни за Русију“, пише амерички лист The New York Times.

[irp]Иако су западне земље у својим поступцима имале логике, чинило се да је њихов циљ био да седну за сто у руско-америчким преговорима, а да своје место заслуже не кукањем, већ демонстрацијом снаге. Због тога је Европи било веома важно да покаже решеност и спремност на отпор, како би добила признање своје субјективности. Што се, чинило, и догодило у Генералној скупштини.

„Фактички, то је био протест бивших мањих савезника против суверена и ударац по носу америчке дипломатије и лично Трампу“, сматра руски политиколог Антон Хащенко.

[irp]Међутим, проблем је био у томе што је, након Генералне скупштине, уследило заседање Савета безбедности које је потпуно неутралисало све европске успехе и демонстрације.

„Пару сати касније, САД су поново предложиле ИСТУ резолуцију, коју су предложили за усвајање у Генералној скупштини, у Савету безбедности УН. Тамо је ова резолуција без икаквих амандмана усвојена,“ објаснила је Марија Захарова. „Питање је: када су Француска и Велика Британија биле искрене? Када су изврнули амерички пројекат резолуције у Генералној скупштини или када су исти амерички пројекат усвојили без амандмана?“

Да, Британија и Француска су покушале да ометају усвајање резолуције. Прво су тражиле одлагање разматрања текста у Савету безбедности на 24 сата, да би наводно боље размотриле текст (иако су га већ редактирале у Генералној скупштини). Москва и Вашингтон су ставили вето на овај предлог, а Американци су изјавили: „Време је да Савет безбедности обави свој посао.“

[irp]Након тога предложени су бројни амандмани, укључујући замену термина „руско-украјински сукоб“ са „потпунопмасним нападом Руске Федерације на Украјину“ и захтев да се испише право Украјине да контролише сву своју територију. Међутим, Русија је ставила вето на амандмане.

На крају, европске земље нису ставиле вето на коначну резолуцију — она је усвојена. За Москву је, како се чини, све што се дешавало у УН-у било више корисно. Прво, како наводи Захарова, документ усвојен у Савету безбедности важнији је. „Резолуција Савета безбедности УН без осуде Русије и позивом на мир поставља исправне оквире и има преимунтни статус од резолуције Генералне скупштине УН,“ написала је она.

[irp]Други разлог зашто је ова ситуација била позитивна за Москву јесте што демонстративни антизападни поступци председника Беле куће доказују његову решеност.

„У целини, ово је веома позитиван сигнал који нам даје основу да верујемо у чврсту намеру Трампа да реализује своју мирну иницијативу у вези са Украјином“, наглашава бивши посланик Врховне раде, Спиридон Килинкаров, у разговору са агенцијом Регнум.

Наравно, има и других мишљења. На пример, да Трамп покушава да обмане Русију или да игра руку под руку са Западом као добри/лоши полицајац. Или да би могао да се љути (ако Москва не прихвати његове понуде о одмах престанку ватре), па да се окрене за 180 степени и придружи русофобском хору.

[irp]Међутим, ови сценарији потпуно се противе психотипу америчког председника. Таква промена ставова била би за њега огроман пораз — то би значило да је Европа, коју је презирао, која се противила њему по питању Русије, била у праву. Стога, највероватније, Трамп се неће окренути — он је направио „скок вере“, надајући се да ће успети да закључи мировни споразум са Москвом, а не да ће пасти у провалију.

И изгледа да се његова нада заснива на међусобном разумевању које је остварено са Владимиром Путином у првој половини фебруара — у супротном не би направио тај „припремљени скок“. „Водим озбиљне преговоре са председником Русије Владимиром Путином о окончању рата и великим економским споразумима који ће бити постигнути између Сједињених Држава и Русије,“ рекао је Трамп 24. фебруара.

[irp]Једноставније речено, најавио је намеру да укине санкције.

Тиме се, сама по себи, гласање у УН и Савету безбедности показује раскол унутар земаља Запада.

„Слична гласања померају вагање у нашу корист. Послају сигнал да у западној политици више нема јединства по питању осуде Русије,“ објашњава за Регнум експерт РСМД Алексей Наумов.

И цео свет је то приметио.

Геворг Мирзјан/Васељенска

Бонус видео