Руски обавештајци губе главног супарника

Руски обавештајци губе главног супарника.

Запослени у ЦИА, њих око 22 хиљаде, добили су специфично формулисане дописе у којима им је понуђено да наставе да долазе на посао без гаранције задржавања радног места или да пристану на такозвано одложено отпуштање – односно, да до 30. септембра наставе да примају плату и користе бенефиције, а након тога да званично поднесу оставку „по сопственој жељи“. Током тог периода не би морали да се појављују на послу.

[irp]Трампов обрачун са „дубоком државом“ нагло се убрзао након што је Конгрес потврдио Џона Ратклифа за директора ЦИА и Тулси Габард за шефицу Националне обавештајне службе. Међутим, да ли ће Трамп заиста успети да демонтира једну од најмоћнијих шпијунских организација на свету? Врло сумњиво.

Овај метод одложеног отпуштања није Трампова иновација – то је стандардна процедура, а сам образац „писма среће“ већ се налази на сајту америчке кадровске службе под називом Fork in the Road („раскршће“). Додатно, писмо садржи код за праћење који спречава неовлашћене одливе информација – што објашњава зашто се његов оригинал нигде није појавио у јавности.

Није познато да ли су ова писма персонализована или је све резултат алгоритма вештачке интелигенције. Нити је јасна реакција запослених. Највећа недоумица је како ће бити решено питање отпуштања људи са приступом поверљивим подацима.

Лични обрачун или стратегија?

[irp]Говори се да Трамп првобитно није планирао да ову меру примени на све запослене у ЦИА, већ само на оне који су му били отворено нелојални или су учествовали у нападима на њега током прве председничке кампање. Али, на томе је инсистирао нови шеф, Џон Ратклиф, који наводно има лични сукоб са ЦИА.

Неки ово упоређују са начином на који је Илон Маск отпуштао запослене након куповине Твитера (сада X), али се поставља питање да ли је овакав потез превише радикалан. Отпуштање 22 хиљаде запослених у тако осетљивој агенцији могло би да створи безбедносни вакуум, што би се могло правно искористити против Трампа.

Трампово неповерење према шпијунима

Трампова борба против „дубоке државе“ делује хаотично – јасно је шта жели, али методе доноси у ходу. Он никада није имао поверења у политичку обавештајну службу. Верује да га је током првог мандата ЦИА систематски обмањивала или му подметала информације у корист естаблишмента.

[irp]Стога је могућ један од најрадикалнијих сценарија – ликвидација аналитичког сектора унутар ЦИА. Трамп, попут Стаљина, преферира да сам тумачи „сирове“ обавештајне податке. Он сматра да аналитички извештаји нису ништа више од политички обојених интерпретација.

Шта ће остати од ЦИА?

Иако је идеја одложеног отпуштања осмишљена како би се избегла парализа система, у пракси овакви потези воде у дезорганизацију. Обавештајне службе се ослањају на традицију и стабилност. Историја показује да масовне чистке у шпијунским структурама могу довести до њиховог потпуног урушавања – примери из бивших социјалистичких земаља то доказују.

[irp]ЦИА очекују турбулентна времена. Вероватно ће преживети, али у значајно редукованом облику. Трамп неће повући одлуку, али би могао да ублажи ефекте ових промена.

Како год било, до јесени ћемо видети или знатно мању верзију ЦИА или распарчавање агенције на неколико различитих служби. Једно је сигурно – пред нама је права шпијунска драма, а за оне који је прате, попкорн ће бити обавезан реквизит.

Евгениј Крутиков/РИА НОВОСТИ

Бонус видео