Адвокат Владимир Терзић јавно оправдао насиље над женама: Нису то жене, то су саучеснице и чланице ОКГ!

женама

Адвокат Владимир Терзић подржава насиље над женама

У земљи у којој се свакодневно води борба против насиља над женама, где невладине организације и западни амбасадори не пропуштају прилику да држе лекције о демократији, адвокат Владимир Терзић је на свом Твитер налогу јуче објавио скандалозну поруку, без трунке емпатије и морала.

„Нису то жене, то су саучеснице и чланице ОКГ.“

Тако је Терзић, особа која је у прошлости била део Г17+, странке која је била синоним за политичку трговину, опљачкану привреду и распродају државних ресурса, безобзирно одговорио на вест да су две жене посланице повређене током инцидената у Скупштини. Једна од њих, након можданог удара, налази се у коми, док је друга у осмом месецу трудноће претрпела здравствене компликације.

И док би се у свакој уређеној држави на овакве речи гледало као на директан позив на насиље, у Србији влада мук. Нема реакције од невладиних организација које иначе не пропуштају прилику да прогласе „угроженост“ кад је у питању било која жена која припада њиховом идеолошком миљеу. Ћуте „боркиње“ за женска права, ћуте западне амбасаде, ћуте новинари који би у било којој другој ситуацији организовали јавни линч онога ко се дрзне да угрози „политички подобну“ жену.

Овде имамо ситуацију у којој један адвокат, који би по природи свог позива требало да штити правду и закон, оправдава насиље само зато што су жртве жене које припадају супротној политичкој опцији. То није ништа друго до класичан облик политички мотивисане мржње и дискриминације, којој се додаје и елемент подстицања насиља над неистомишљеницима.

Овај скандал је само још један доказ колико је српска политичка сцена контаминирана људима попут Терзића, који у недостатку аргумената посежу за реториком најнижих страсти. Он, који је изашао из политичке кухиње Г17+, исте оне која је од Србије направила економску колонију и која је до последњег дана трговала политичким функцијама, сада држи лекције о моралу.

Софија Марић / Васељенска