ДОЛОВАЦ ПРИПРЕМА ОСВЕТУ: ДИСЦИПЛИНСКИ ПРОЦЕС КАО ОРУЖЈЕ ЗА УТИШАВАЊЕ ТУЖИЛАЦА КОЈИ СЕ БОРЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

У правосудним круговима Србије се све јасније оцртава сценарио који Загорка Доловац спроводи како би утишала непослушне и учврстила своју моћ – дисциплински поступак против главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића и његових тужилаца. Овај маневар нема за циљ спровођење правде, већ је то перфидно упозорење свима који одбију да следе  линију  Доловац– или ћете играти по њеним правилима, или вас неће бити у правосуђу.

Оптужбе су класична конструкција – „наводни пропусти“ у процесуирању случајева, „сумњиви споразуми“, непоштовање унутрашњих упутстава које је она, врховна тужитељка, годинама користила као инструмент за саботирање истрага. Али најироничније је то што, да су се њених упутстава заиста држали, нико од ухапшених у антикорупцијским истрагама не би ни био процесуиран.

Стефановићев проблем није што је погрешио – већ што није. Уместо да, као многи пре њега, затвара очи пред корупцијом и злоупотребама, он је Више јавно тужилаштво у Београду претворио у институцију која је први пут после деценија мрака почела да делује независно. Покренуо је низ хапшења у борби против корупције, укључујући оне који су одговорни за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, изнео на видело истраге о прању новца преко невладиних организација финансираних од USAID-а, отворио историјски важан случај „Рибникар“. Све оно што Загорка Доловац не би дозволила ни у десет мандата.

И сада, када нема начин да ове процесе обрише са правосудне мапе, прибегава дисциплинском поступку – свесна да не може да га заврши правноснажном одлуком, али и да не мора. Њен циљ није осуда, већ порука – ако може да покрене поступак против једног од највиших тужилаца у земљи, шта ће тек урадити нижима који одлуче да не гласају за њене кандидате на изборима за Тужилачки савет 1. децембра 2025?

А ти избори су суштинска тачка њеног плана. Тужилачки савет који се тада буде формирао за две године ће одлучивати о именовању новог тужиоца за организовани криминал – положај који је већ резервисала за свог фаворита, Бранислава Лепотића из Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Истовремено, тај савет ће бирати новог главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, место на које је већ поставила своју изабраницу – Ивану Стоиљковић Помориски, некадашњу председницу омладине Лиге социјалдемократа Војводине. И најважније, тај исти савет ће јој, ако све пође по плану, омогућити да се по четврти пут нађе на месту врховног јавног тужиоца Србије.

Скандалозна је чињеница да све ово ради уз директну подршку неколико амбасада у Београду, које ћутке гледају како се правосуђе претвара у механизам личне контроле једне жене. Доловац је годинама градила мрежу лојалних кадрова, а један од највећих успеха јој је било чување лажних Лаура и њихове екипе од било какве дисциплинске одговорности. Управо те исте људе сада користи за напад на Више јавно тужилаштво у Београду, чинећи све како би га дискредитовала у очима јавности.

Покушај елиминације Стефановића дисциплинским поступком није ништа друго до показна вежба за све остале – или ћете служити систему који је она поставила, или ће вас тај исти систем самељи. Али највећи проблем за њу је то што је Више јавно тужилаштво у Београду већ остварило резултате који се не могу тако лако обрисати. Хапшења, осуде, истраге које су покренуте – све су то докази да у Србији и даље постоји делић правосуђа који одолева притиску.

Зато је њена једина шанса да све сведе на „законску грешку“ – покренути поступке против тужилаца, приказати их као некомпетентне, створити правни хаос који ће довести до тога да свака истрага започета у последњих неколико година постане правно спорна. У њеном свету, где се правда мери лојалношћу, а не законом, истина је увек била непожељан сведок.

Али сада, када се у само срце њене мреже увукао страх да би систем могао да почне да се урушава, креће у свој највећи напад. И то не због правде, већ због свог опстанка.

Софија Марић / Васељенска