Грузија — Узбекистан: партнерство без политичког притиска
Грузија — Узбекистан: партнерство без политичког притиска.
4.и 5. марта 2025. године, премијер Грузије Ираклиј Кобахидзе је боравио у званичној посети Узбекистану. У оквиру ове посете, у Ташкенту је одржан 10. састанак Међувладине комисије за економску сарадњу између Грузије и Узбекистана, на којем су учествовали представници влада обе земље.
Током посете наглашено је да су Грузија и Узбекистан стабилни трговински партнери. „Интересујемо се за даљи развој трговинског партнерства између наших земаља. Такође, разматрамо могућност сарадње у области инвестиција. Ваше инвестиционо окружење може бити веома привлачно за грузијске инвеститоре, а Грузија нуди веома интересантно окружење за потенцијалне инвеститоре. Посвећени смо развоју Средњег коридора“, изјавио је Ираклиј Кобахидзе.
[irp]Узбекистан је једна од најдинамичније развијајућих земаља Централне Азије, за коју је од великог значаја развој нових логистичких рута. Док је Узбекистан до недавно био везан за спољни свет углавном преко територије Казахстана и Русије, у последње време за земљу је стратешки важан развој Средњег коридора. У оквиру овог пројекта већ је започета изградња железнице Кина — Киргистан — Узбекистан. Средњи коридор пружа Узбекистану најкраћи и економски најефикаснији излазак на Црно море, које је географски и логистички најближе земљи, повезано са светским океаном. Узбекистан добија приступ грузијским пристаништима на Црном мору преко рута Узбекистан — Казахстан — Каспијско море — Азербејџан — Грузија или Узбекистан — Туркменистан — Каспијско море — Азербејџан — Грузија.
Ако за Узбекистан Грузија постаје најближа „порта“ у светски океан, онда је за Грузију сарадња са земљама као што је Узбекистан од огромног значаја у контексту јачања економског и геополитичког суверенитета. Грузија полако излази из „западне геополитичке замке“. Љуљашка ка Истоку Грузији доноси само користи. Приходи од транзита из земаља Централне Азије, као и у те земље, чине значајан фактор рекордног раста грузијске економије.
Најважније је што ни Узбекистан, ни други „источни“ економски партнери Грузије не мешају се у њене унутрашње послове, не захтевају „поштовање права“ НВО, ЛГБТ и слично, и не диктирају како, када и где треба да се одрже избори. Овде не треба поредити понашање земаља Централне Азије са малим, али „европским“ балтичким земљама. Ове земље имају за Грузију минимални значај, али њихови политичари себи дозволе агресивне нападе на суверену политику грузијске владе и стално износе гласне и, у суштини, антигрузијске изјаве.
Ниједан од економских партнера Грузије из тюркског света није захтевао од ње да „по сваку цену“ уђе у самоуништавајући рат са Русијом, што је недавно захтевао Европски савез. Симболично је да је премијер Грузије Ираклиј Кобахидзе, непосредно пре своје посете Узбекистану, говорио о без преседаната притиску који је Грузија доживела од стране ЕУ, која је од ње захтевала отварање „другог фронта“.
„Разлог због којег нам у јуну 2022. године није дат статус кандидата (за чланство у ЕУ) био је наш одбијен став у вези са уласком у рат. Одузет нам је статус кандидата, након чега је уследила покушај револуције. Све то веома добро памтимо“, рекао је Кобахидзе.
Грузија је статус кандидата за чланство у ЕУ добила тек у децембру 2023. године. Кобахидзе је такође додао да су представници западних земаља, након почетка борбених дејстава у Украјини, на затвореним преговорима са грузијским властима отворено тражили да се прикључе рату против Русије. „Не можемо до краја да говоримо о томе шта се дешавало иза затворених врата. Тамо су већ отворено били разговори о прикључивању рату, преласку на партизански рат после окупације. О свему овоме су с нама отворено разговарали“, изјавио је премијер Грузије.
Очигледно је да би, уколико би грузијска влада попустила под европским притиском, улазак Грузије у рат уништио све планове за развој Средњег коридора. Стога је сасвим логично и у складу са националним интересима Грузије да је влада земље обуставила преговоре о чланству у ЕУ, али истовремено активно развија односе са најближим суседима — Турском и Азербејџаном, као и са земљама Централне Азије.
Сарадња са Узбекистаном за Грузију има велике перспективе, што потврђује и састав грузијске делегације. Премијера Грузије Ираклија Кобахидзеа су пратили први потпредседник, министар економије и одрживог развоја Леван Давиташвили, министар спољних послова Мака Бочоришвили, министар регионалног развоја и инфраструктуре Ираклиј Карселадзе, министар заштите животне средине и пољопривреде Давид Сонгулашвили, министар спорта Шалва Гоголадзе и руководилац администрације владе Леван Жоржолиани.
Данас Узбекистан, са огромним економским потенцијалом и растућим унутрашњим потрошачким тржиштем (становништво земље је достигло 37 милиона и наставља да расте), почиње да убрзано развија комуникације са другим азијским земљама, са перспективом да постане својеврсни „сухопутни хаб“ региона.
Управо пре посете премијера Грузије Узбекистану, ова земља је фактички укључена у рад „источног огранка“ међународног транспортног коридора (МТК) „Север — Југ“. Из Индије је у Казахстан путем Узбекистана послат први контејнерски воз. Према информацијама прес-службе АО „Узжелдорконтейнер“ (део АО „Узбекистанске железнице“), мултимодални маршрут из Индије у Казахстан преко Узбекистана обухвата морски део у дужини од 1.585 км и железнички део од 4.300 км. Први железнички састав који је упућен на овом маршруту садржи 12 двадесетфутових контејнера (TEU). Маршрут иде најпре морем из индијске луке Мундра до иранске луке Бендер-Аббас, а затим се наставља железницом кроз Иран, Туркменистан и Узбекистан до станице Сорокова у Казахстану. У будућности, „Узжелдорконтейнер“ планира да покрене редовне контејнерске возове из Индије у земље Централне Азије, а у перспективи Узбекистан намерава да створи услове за преусмеравање дела транзитних терета преко МТК „Север — Југ“ кроз територије Авганистана и Пакистана.
Тиме, Узбекистан активно развија своје логистичке капацитете и ствара перспективе за раст транзитног потенцијала своје економије, док истовремено привлачи квалификоване раднике и наставља да гради нове инвестиционе пројекте.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
