Опструкција истраге: Како Загорка Доловац манипулише предметима надстрешница и ЕПС-а

Загорка Доловац
Случај рушења надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у коме је страдало 15 људи, добио је нови ток – али не у правцу правде, већ у правцу отворене опструкције. Загорка Доловац поново демонстрира како се кроз кадровске рокаде и манипулацију поступајућим тужиоцима могу утицати на кључне истраге у Србији.
Најпре је тужилац из Новог Сада, који уопште није био упознат са случајем надстрешница, упућен у Тужилаштво за организовани криминал (ТОК). Његов нови задатак је истрага финансирања пројекта Железничке станице у Новом Саду, што је формално образложено „обимношћу предмета“. Овај потез изазвао је велико изненађење у правосудним круговима, јер се поставља питање – да ли је овакав распоред тужилаца заправо начин да се предистражни поступак о финансирању надстрешнице гурне у други план?
Истовремено, тужилац Александар Бараћ добија предмет ЕПС-а, који је притворски предмет и захтева хитно поступање. Ова промена отвара сумњу да се његовим премештањем настоји да се истрага надстрешница потисне као споредна, док се случај ЕПС-а усмерава у контролисаном правцу.
Додатно, тужилац, који је подигао оптужницу за пад надстрешнице због пропуста у струци, није добио прилику да настави процесуирање овог случаја у ТОК-у. Уместо њега, у ТОК је послат тужилац лојалан Загорки Доловац и Младену Ненадићу, који је само неколико дана након што је у Новом Саду покренуо предистрагу о финансирању Железничке станице, неочекивано премештен у Београд.
Овакав потез је шокирао не само тужиоце у ВЈТ Нови Сад, већ и целокупно правосуђе. Ово није само обична кадровска промена – ово је смишљена правосудна операција чишћења неугодних истрага, у којој се критични предмети препуштају тужиоцима који ће их водити у жељеном правцу или их у потпуности обуставити.
На овај начин, најважнији предмети у земљи не воде се према стручности и закону, већ из скривених центара моћи са страним фактором. Ако се финансирање надстрешнице више не третира као приоритет, а предмет ЕПС-а добија тужиоца који није водио истрагу од почетка, поставља се питање – ко уопште може да гарантује да ће правда бити задовољена?
Софија Марић / Васељенска
