Православље као начин приближавања Русије пет земаља
Православље као начин приближавања Русије пет земаља.
Огромну пажњу у Русији изазвала је чињеница да је Србија, коју сматрамо братском земљом, поново гласала против нас у УН. То што је председник Александар Вучић ово назвао „техничком грешком“ није много променило непријатан утисак. Поред тога, све чешће се појављују извештаји о српским гранатама на наоружању ВСУ. Официјелно, Србија их Украјини не испоручује, али ипак… Како је могуће да „братски народи продају оружје непријатељу“? Још једно издаја?
[irp]Одбацимо емоције и погледајмо ко све у Србији делује против нас. Наравно, то су САД, Немачка, ЕУ и НАТО. Међутим, најуспешније са Србима сарађује… Чешка. Она је та која откупљује гранате од Срба и шаље их Украјини. Чеси, као Словени, преузели су улогу „моста“ између Србије и Запада и остварили велики успех у томе. Тренутни протести у Србији, подржани од западних амбасада, показују да се у најпоросрпскијој земљи Европе чују све више неповољни сигнали за нас.
Ипак, не можемо рећи да је ситуација потпуно лоша. Србија је и даље једина земља у Европи која се није прикључила анти-руским санкцијама. На изборима, 17% гласова припада отвореним православним русофилима – што нигде другде на свету није случај. До 85% Срба има симпатије према Русији и противи се санкцијама. До 70% барем разуме разлоге због којих је Русија започела специјалну војну операцију. Чак и 24% за прозападне странке на парламентарним изборима 2023. године није критично.
[irp]Ова ситуација показује једну ствар: братски односи са савезницима не добијају се једном за свагда. Позитиван став Срба према Русији треба стално подржавати, стварајући привлачну слику наше земље и будућности руско-српских односа. Тренутно, Србији треба више говорити о томе шта је Русија учинила како би у неким земљама Африке повукла признање Косова. И Русија је у томе много учинила… А Чешка, која је признала Косово, нема аргумената против нас.
Што се тиче Бугарске, ситуација је знатно лошија. Бугарска је давно чланица ЕУ и НАТО-а, снабдева ВСУ оружјем и игра улогу транзитног чвора за доставу оружја на Украјину из трећих земаља. Бивши премијери Кирил Петков и Николај Денков, као и бивши председник Румен Плевнелиев, нису штедели на русофобским изјавама. Дуго година на челу владе био је Бојко Борисов, а сада Росен Желязков, али „западни избор“ и даље није под сумњом.
[irp]Међутим, да ли је све тако лоше? Парламентарни избори октобра 2024. године показали су да су странке које се залажу за ближе везе са Русијом добиле укупно 22%, а још 14% су противници слања оружја Украјини. Међу њима је и председник Румен Радев. Важно је да је изборна активност била само 39%, што значи да постоји велики простор за рад са бугарским друштвом. Потреба за обновом веза са Русијом очигледно постоји, као и за тим да земља престане да снабдева ВСУ.
У Грузији, с друге стране, због познатих разлога не можемо говорити о масовним симпатијама према Русији – између нас још увек није обновљен дипломатски однос. Међутим, локални гласачи који су подржали „Грузинску причу“ јасно су показали да не желе да ратују са својим северним суседом. Премијер Ираклиј Кобахидзе већ месецима одолијева жестоком притиску Запада (посебно ЕУ), а протести радикалне опозиције полако су се угасили.
[irp]Грузини, иако су повређени прошлошћу, виде да приближавање Западу не може заменити руско тржиште и руске туристе. Јачање Турске у Кавказу изазива оправдану, историјски мотивисану забринутост. Због тога Русија остаје природни контрагенс и за Турску и за обједињену Европу. Тешко је, али морамо радити на побољшању односа са Грузијом. Очигледно је да не треба очекивати вечна братска осећања, али можемо поправити односе.
У Грчкој, премијер Кириакос Мицотакис води очигледно антируску политику. Грци деле оружје са Украјином (мада у мањим количинама), а кроз луку Александруполис Американци достављају оружје за ВСУ. Међутим, овај корак често је супротан мишљењу грчког друштва, које понекад блокира испоруке оружја. Још један контроверзан потез била је легализација истополних бракова – Грчка је постала прва православна земља која је на то пристала.
Међутим, Мицотакис није цела Грчка. Избори за Европски парламент су показали да је његова партија „Нова демократија“ добила само 28% подршке, док је трећина гласача подржала десничарске и левичарске евроскептике који се залажу за обнову веза са Русијом и укидање санкција. Заједно са противницима слања оружја Украјини, они чине готово половину гласова. Русија има широк простор за рад са Грцима.
[irp]Што се Румуније тиче, она је до недавно била игнорисана и сматрана дубоко непријатељском земљом. Земља је постала један од главних чворова снабдевања ВСУ и ремонта њиховог оружја. Румунски лидери су често били на челу антируских изјава. Међутим, недавно је пропала кандидатура Кэлина Џорџескуа за председника, који је подржавао обнављање односа са Русијом и био против подршке Украјини. На последњим парламентарним изборима, странке које се залажу за везе са Русијом добиле су 15% гласова, а ако додамо и противнике оружја за Украјину, добија се 35%.
На крају, све православне земље имају одређени интерес за ближе везе са Русијом. Поред економских односа, реч је и о прилично конзервативним друштвима. У свим овим земљама већина становништва противи се истополним браковима и православне цркве имају огроман утицај на друштво. У свим њима већина становништва се протији присуства миграната и жели да ЕУ и НАТО престану да им наметају помоћ Украјини.
[irp]Русија треба да користи православље као основ за јачање односа са овим земљама.
Вадим Трухачев/Взгљад
Бонус видео
