Турска покушава да наметне једнострано виђење турског света

Турска покушава да наметне једнострано виђење турског света.

Организација турских држава (ОТД), некадашњи Савет за сарадњу туркофонских држава или Турски савет, одржала је 5. и 6. новембра 2024. године свој 11. самит у главном граду Киргиске Републике. На самиту су донете бројне недвосмислене одлуке и потписани меморандуми, а главне теме биле су јачање турског света, економска интеграција, одрживи развој, дигитална будућност и заједничка безбедност. Усвојена је Бишкечка декларација, као и дугорочни споразуми и протоколи у различитим областима.

Једна од одлука самита јесте проглашење Бишкека дигиталном престоницом Организације турских држава за 2025. годину. Донет је и Статут турског света, потписан меморандум о формирању Савета турских централних банака, као и документ „Турска зелена визија: Јединство за одрживу будућност“. Посебно је занимљив меморандум о сарадњи на развоју Великих турских језичких модела (вештачке интелигенције). Поред тога, пет држава-чланица – Азербејџан, Казахстан, Киргизија, Турска и Узбекистан – потписале су споразум о формирању „Механизма цивилне заштите ОТД“. Организација има и посматраче – Мађарску и Туркменистан, а званични језици су азербејџански, казахстански, киргиски, турски и узбекистански, уз енглески као додатни језик.

Шта је циљ Турске?

Турска тежи да окупи народе и територије под окриљем ОТД, ТУРСОЈ-а и других институција, што заслужује пажљиву анализу стручне јавности. Ова „туркоцентрична“ организација све више губи реалне политичке оквире, настојећи да се наметне као доминантна сила у региону Евроазије.

[irp]Током дужег периода, процеси турске интеграције били су у сенци већих геополитичких и економских пројеката у Централној Азији, попут иницијативе „Појас и пут“ Кине и евроазијске економске интеграције. Ипак, било би погрешно сматрати да је овај процес био неефикасан – напротив, Турска је систематски промовисала концепт турске интеграције, заједничких језичких и културних вредности, који су у одређеним круговима у Централној Азији прихваћени, можда зато што пружају осећај припадности нечему већем од појединачних држава региона.

Међутим, разлози због којих Турска улаже велике напоре у преобликовање Јужног Кавказа и Централне Азије нису само идеолошки, већ пре свега економски, вешто упаковани у историјско-културну реторику. Турска је свесна своје географске позиције као кључног транзитног пута за извоз енергетских ресурса из Централне Азије ка европским тржиштима. Такође, жели да оствари своју стару амбицију да постане централни енергетски и транспортни чвориште за теретни транзит из Кине у Европу.

Изазови и препреке турском плану

Највећа препрека овим плановима јесте недостатак финансијских средстава. Турска се већ суочава са озбиљним економским проблемима, а огромни трошкови на пројекте попут „Средишњег коридора“ и гасног транспорта преко Каспијског мора додатно оптерећују буџет. У исто време, кључни актери који би могли омогућити ове пројекте – Русија и Кина – не журе са њиховом реализацијом, јер разумеју да би то могло довести до јачања турског утицаја у региону, што не одговара њиховим интересима.

Према речима киргиског историчара и експерта за међународне односе, Есена Уcубалијева, Турска, услед недостатка економских резултата у Централној Азији, све више улаже у националистичке и идеолошке пројекте који не доприносе стабилности и интеграцији, већ подстичу фрагментацију региона. Посебно је значајно то што ОТД систематски искључује Таџикистан, иако је ова држава нераскидиви део централноазијског културног простора. Без персијског утицаја, истиче Усубалијев, не би било ни модерне концепције „турске културе“.

Опасност по културни идентитет региона

Покушаји Турске да унификује и трансформише културно наслеђе региона представљају директну претњу културном суверенитету земаља ОТД. Турска све агресивније намеће своју верзију турског света, приказујући га искључиво као простор турских народа, док је историјски турски свет увек био тачка сусрета и међусобног утицаја различитих цивилизација – Словена, Персијанаца, Арапа, Кинеза и других народа.

Другим речима, турска визија „турског света“ није ништа друго до вештачки пројекат селективног издвајања и преобликовања културног наслеђа у складу са политичким и идеолошким потребама Анкаре. Управо због тога Турска настоји да се дистанцира од два кључна културна центра који су обликовали турску цивилизацију – Алтаја, као постојбине старих Турака, и Персије, која је имала огроман утицај на духовни, религиозни и интелектуални развој региона.

[irp]Политика Анкаре у овом контексту све јасније открива намеру да се турски свет представи као аутономан ентитет, одвојен од ширег евроазијског простора, што је у суштини покушај стварања вештачког идентитета у служби политичких интереса Турске.

В.Т./Васељенска

Бонус видео