Мудрост Моме Капора: Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело!

image_2025-03-09_210632747

СЛИКА: Васељенска

Књижевни опус Моме Капора остаје вечна инспирација за читаоце широм региона, а његове речи одјекују снажније него икад. Једноставност израза, топлина приповедања и дубока промишљања о љубави, животу, друштву и људским судбинама учинили су га једним од најомиљенијих српских писаца.

Међу бројним цитатима који су постали део културног наслеђа, један посебно изазива осмех и подсећа нас на вредност малих гестова:

„Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело!“

Шта су „нормални пољупци“?

Капор је умео да једноставним речима погоди суштину онога што многи не умеју да објасне. У времену када су пољупци често површни, несигурни или вођени тренутним поривима, он се враћа најискренијем облику блискости – пољупцу у чело.

Тај пољубац је симбол бриге, љубави и поштовања. Њега не дајемо било коме, већ само онима који су нам заиста важни – деци, родитељима, пријатељима, вољеним особама. То је гест који не тражи ништа заузврат, не познаје страст ни очекивања, већ само искрену наклоност.

Мудрост скривена у једноставности

Капорове мисли често су биле препуне оваквих малих, али снажних порука. Он је писао о срећи, али не као о великом животном циљу, већ као о способности да уживамо у тренуцима:

„Можда се срећа састоји у томе да на време престанемо са трком за срећом?“

Говорио је о самоћи, не као о нечему страшном, већ као о неопходном делу живота:

„Не треба се плашити самоће. Она је племенита. Али није за слабе…“

Писао је и о времену у којем живимо, примећујући да се, упркос технолошком напретку, људи све више удаљавају једни од других:

„Данас свако има мобилни телефон, али многи немају коме да телефонирају.“

Момо Капор – хроничар времена и душе

Његова дела, од „Уне“ до „Књиге жалби“, не говоре само о љубави и Београду, већ и о човеку – његовим страховима, надањима и тежњама.

Капорове речи нас подсећају да је живот леп у својој једноставности. Понекад је довољно само једно искрено „Хвала“, један осмех или – један нормалан пољубац у чело.

Живела љубав. Живели нормални пољупци.