БЛОКАДЕРИМА СТУДЕНТИ УДАРНИЦИ ПОГАЧАР И ЛАЗОВИЋ, А ПОДСМЕВАЈУ СЕ ГРАЂАНИМА КОЈИ ПРУЖАЈУ ПОДРШКУ У ПИОНИРСКОМ ПАРКУ

Док студентске блокаде трају недељама, све је очигледније да је права слика ових протеста далеко од онога како се представља у јавности. Иако се протест назива „студентским“, реалност је да у њему учествују сви осим студената. Ту су НВО активисти, политички пропалице, фрустриране тетке које се играју социјалних кухарица, као и разочарани бивши политичари бесни, јер нису добили ухлебљење и испуњење својих болесних фантазија.

Студенти од 40 година и друштво „вечитих бораца“

Посебно место у овој фарси заузимају самозвани студентски лидери попут Радомира Лазовића и Миодрага Погачара, који у 40. години и даље себе представљају студентима. Док просечан студент покушава да заврши факултет у року и нађе посао, они су успели да од „борбе за студентска права“ направе каријеру дужу од већине професора. Лазовић, који годинама „студира“, сада је политичар, док Погачар, који исто тако никада није напустио факултет, наставља да се представља као представник младих.

Блокадне кухарице и маса анонимуса

Још један бизаран аспект ових блокада су жене које кувају храну за протестанте, представљајући то као неки облик „револуционарне солидарности“. У стварности, реч је о доконим теткама које су пронашле ново „хоби“ – кување купуса на улици за студенте који се боре за „правду“. Ове пензионерке, које немају никакве везе са универзитетом, сада глуме хероине, док прави студенти, који желе да уче, између осталог не могу да прођу ни од њихове импровизоване „пољске кухиње“ на улазу у факултете.

Када протестују „студенти“, све је у реду, али ако неко подржи учење – проблем!

Један од највећих апсурда је начин на који блокадери реагују када неко дође да подржи студенте који желе да уче. Ако се неки професор или грађанин појави и каже да је против блокада, одмах га називају „ботом“ и тврде да је „режимски човек“. Али зато, када НВО активисти и пропали политичари долазе на протесте, онда су они добродошли, без обзира што са факултетима немају никакве везе.

Истовремено, злонамерно се на сва уста говори како у Пионирском парку нису студенти, већ неки чланови СНС-а и старији људи, иако је истина потпуно другачија. Од када се то исмевају деца која желе да уче, а не исмевају се они који иду руку под руку са „Женама у црном“ и осталим политичким активистимa.

Лицемерје без граница

Студентске блокаде одавно нису студентске, а њихови организатори немају кредибилитет. Ово је још један пример како се борба за права претвара у политичку представу, где су главни глумци вечити студенти, бивши чланови СНС-а који нису добили оно што су хтели, и разне бабе које су одлучиле да се „ангажују“. Истовремено, они који стварно желе да студирају, маргинализовани су и исмејани. Уместо студентског покрета, добили смо циркус.